MEĐUNARODNI

RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 21

(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)

Učinci promena kurseva razmene stranih valuta

Ovaj Međunarodni računovodstveni standard primenjuje se na finansijske izveštaje koji obuhvataju period koji počinje 1. januara 1995. godine ili nakon tog datuma.
MRS 21 se ne bavi računovodstvom zaštite pozicija u stranim valutama (osim pozicija kojima se štiti neto ulaganje u inostrani entitet). Ovim pitanjem bavi se MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje.
U 1998. godini, stav 2 iz MRS 21 izmenjen je i dopunjen tako da se poziva na MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje.
U 1999. godini, stav 6 je dopunjen tako da zameni pozivanje na MRS 10 Potencijalne obaveze i događaji koji nastaju nakon datuma bilansa stanja, pozivanjem na MRS 10 Događaji nakon datuma bilansa stanja.
Za MRS 21 vezuju se sledeća SKT Tumačenja:
SKT 7 Uvođenje evra, i
SKT 11 Devizni kurs - aktiviranje gubitaka nastalih usled značajne devalvacije novca
SKT 19 Valuta izveštavanja - Merenje i prikazivanje finansijskih izveštaja prema MRS 21 i MRS 29
SKT 30 Valuta izveštavanja - Prevođenje iz valute merenja u valutu prikazivanja

Međunarodni računovodstveni standard MRS 21

Učinci promena kurseva razmene stranih valuta

Međunarodni računovodstveni standard 21 Učinci promene kurseva razmene stranih valuta (MRS 21) utvrđen je stavovima 1-49. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde) kada je Standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde). MRS 21 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

CILj

Preduzeće može da obavlja aktivnosti u inostranstvu na dva načina. Može da ima poslove u stranim valutama ili može da posluje u inostranstvu. Da bi se poslovne promene u stranoj valuti poslovanja u inostranstvu obuhvatile finansijskim izveštajima preduzeća, poslovne promene moraju biti izražene u izveštajnoj valuti preduzeća, a finansijski izveštaji poslovanja u inostranstvu mora da se prevedu u izveštajnu valutu preduzeća.
Glavna pitanja računovodstvenog obuhvatanja poslovnih promena u stranim valutama i poslovanja u inostranstvu odnose se na određivanje deviznog kursa koji se primenjuje i kako da se u finansijskim izveštajima prizna finansijski učinak promena kurseva razmene.

DOMET

1.
Ovaj standard se primenjuje:
(a) u računovodstvenom obuhvatanju poslovnih promena stranim valutama, i
(b) prilikom prevođenja finansijskih izveštaja poslovanja inostranstvu koja se uključuju u finansijske izveštaje preduzme putem konsolidovanja, srazmernog konsolidovanja ili metodom učešća (Napomena: Videti takođe SKT 7 Uvođenje evra).
2.
Ovaj standard se ne bavi računovodstvom zaštite za pozicije u stranoj valuti, osim klasifikacije kursnih razlika koje nastaju na osnovu obaveza u stranoj valuti, koje se računovodstveno obuhvataju kao zaštita neto investiranja u inostrani entitet. Ostalim aspektima računovodstva zaštite, uključujući i kriterijume za korišćenje računovodstva zaštite, bavi se MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje.
3.
Ovaj standard zamenjuje MRS 21 Računovodstveno obuhvatanje učinka promena kurseva razmene stranih valuta, koji je odobren 1983. godine.
4.
Ovim standardom ne precizira se valuta u kojoj preduzeće prikazuje svoje finansijske izveštaje. Međutim, preduzeće obično koristi valutu zemlje u kojoj ima sedište. Ukoliko koristi drugačiju valutu, na osnovu ovog standarda neophodno je obelodaniti razlog za korišćenje te valute. Ovim standardom se takođe zahteva obelodanjivanje razloga za svaku promenu izveštajne valute (Napomena: Videti takođe SKT 19 Valuta izveštavanja - Merenje i prikazivanje finansijskih izveštaja prema MRS 21 i MRS 29).
5.
Ovaj standard se ne bavi preračunavanjem finansijskih izveštaja preduzeća iz izveštajne valute u neku drugu valutu radi lakšeg snalaženja korisnika koji su navikli na tu valutu ili za slične potrebe (Napomena: Videti takođe SKT 30 Valuta izveštavanja - Prevođenje iz valute merenja u valutu prikazivanja).
6.
Ovaj standard se ne bavi prikazivanjem u izveštaju o tokovima gotovine onih tokova gotovine koji nastaju iz poslovnih promena u nekoj stranoj valuti i prevođenjem tokova gotovine poslovanja u inostranstvu (videti MRS 7 Izveštaj o tokovima gotovine).

DEFINICIJE

7.
Sledeći izlazi koriste se u ovom standardu u dole navedenom značenju:
Poslovanje u inostranstvu je zavisno preduzeće, pridruženo preduzeće, zajednički poduhvat ili filijala preduzeća koje podnosi izveštaj, a čije se aktivnosti odvijaju ili vode u zemlji koja nije zemlja preduzeća koje podnosi izveštaj.
Inostrani entitet je poslovanje u inostranstvu čije aktivnosti nisu sastavni deo aktivnosti preduzeća koje podnosi izveštaj.
Izveštajna valuta je ona valuta koja se koristi u prikazivanju finansijskih izveštaja.
Strana valuta je valuta koja nije izveštajna valuta preduzeća.
Kurs razmene je odnos u kojem se razmenjuju dve valute.
Kursna razlika je razlika koja proizilazi iz iskazivanja istog broja jedinica strane valute u izveštajnoj valuti po različitim kursevima razmene.
Zaključni kurs je kurs razmene na dan bilansa stanja.
Neto ulaganje u inostrani entitet je učešće preduzeća koje podnosi izveštaj u neto imovini tog entiteta.
Monetarne stavke su novac koji se poseduje i imovina koja treba da se primi i obaveze koje treba da se plate u fiksnim ili odredivim iznosima novca.
Poštena vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza izmiriti u transakciji između dobro obaveštenih i voljnih strana, međusobno suočenih.

POSLOVNE PROMENE U STRANOJ VALUTI

Početno priznavanje

8.
Transakcija u stranoj valuti je poslovna promena koja je iskazana u stranoj valuti ili za koju postoji obaveza da se izmiri u stranoj valuti, uključujući i poslovne promene koje nastaju kada preduzeće:
(a) kupuje ili prodaje proizvode ili usluge čija je cena iskazana u stranoj valuti;
(b) uzima ili daje u zajam sredstva, pri čemu su obaveze ili potraživanja iskazani u stranoj valuti;
(c) postane strana u neizvršenom ugovoru u stranoj valuti; ili
(d) na drugi način stekne ili otuđi imovinu ili načini ili izmiri obaveze koje su iskazane u stranoj valuti.
9.
Prilikom početnog priznavanja poslovne promene u izveštajnoj valuti, poslovna promena u stranoj valuti evidentira se tako što se na iznos u stranoj valuti primenjuje kurs razmene izveštajne valute i strane valute koji važi na dan promene.
10.
Kurs razmene na dan poslovne promene često se naziva tekući kurs. Iz praktičnih razloga, često se primenjuje kurs koji je približan stvarnom kursu na dan poslovne promene, na primer, prosečni sedmični ili mesečni kurs za sve poslovne promene u svakoj pojedinačnoj stranoj valuti tokom tog perioda. Međutim, ukoliko kursevi razmene fluktuiraju u značajnoj meri, primena prosečnog kursa za period nije pouzdana.

Izveštavanje na dane narednih bilansa stanja

11.
Na dan svakog bilansa stanja:
(a) monetarne stavke u stranoj valuti iskazuju se tako što se na njih primenjuje zaključni kurs;
(b) nemonetarne stavke koje su iskazane po istorijskoj vrednosti izraženoj u stranoj valuti, iskazuju se tako što se na njih primenjuje kurs za razmenu koja važi na dan poslovne promene; i
(c) nemonetarne stavke koje su iskazane po poštenoj vrednosti izraženoj u stranoj valuti, iskazuju se tako što se na njih primenjuju kursevi za razmenu koji su postojali kada su te vrednosti bile utvrđene.
12.
Iskazana vrednost neke pozicije određuje se u skladu sa odgovarajućim Međunarodnim računovodstvenim standardima. Na primer, određeni finansijski instrumenti i nekretnine, postrojenja i oprema mogu se meriti po poštenoj vrednosti ili po istorijskoj vrednosti. Bez obzira na to da li se iskazana vrednost određuje na osnovu istorijske vrednosti ili poštene vrednosti, tako određeni iznosi za pozicije u stranoj valuti iskazuju se u