MEĐUNARODNI

RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 20

(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)

Računovodstveno obuhvatanje državnih dodeljivanja i obelodanjivanje državne pomoći

Ovaj Standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji se pripremaju za period koji počinje na dan 1. januara 1984. godine ili nakon tog datuma.
U maju 1999. godine, MRS 10 Događaji nakon datuma bilansa stanja dopunio je stav 11. Dopunjen tekst se primenjuje na godišnje finansijske izveštaje za periode koji počinju 1. januara 2000. godine ili nakon tog datuma.
U januaru 2001. godine, MRS 41 Poljoprivreda dopunio je stav 2. MRS 41 se primenjuje na godišnje finansijske izveštaje za periode koji počinju na dan 1. januara 2003. godine ili nakon tog datuma.
Za MRS 20 vezuju se sledeća SKT Tumačenja:
- SKT 10 Državna pomoć - nepostojanje posebnih odnosa sa poslovnim aktivnostima.

Međunarodni računovodstveni standard MRS 20

Računovodstveno obuhvatanje državnih dodeljivanja i obelodanjivanje državne pomoći

Međunarodni računovodstveni standard 20 Računovodstveno obuhvatanje državnih dodeljivanja i obelodanjivanje državne pomoći (MRS 20) utvrđen je stavovima 1-41. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde) kada je Standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde) MRS 20 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

DOMET

1.
Ovaj standard se primenjuje u računovodstvenom obuhvatanju i obelodanjivanju državnih dodeljivanja, kao i u obelodanjivanju drugih oblika državne pomoći.
2.
Ovaj Standard se ne bavi:
(a) posebnim problemima koji nastaju prilikom računovodstvenog obuhvatanja državnih dodeljivanja u finansijskim izveštajima u kojima se iskazuju učinci promene cena ili u dodatnim informacijama slične prirode;
(b) državnom pomoći koja se obezbeđuje preduzeću u obliku koristi koje se javljaju prilikom utvrđivanja oporezivog prihoda ili se utvrđuju ili ograničavaju na osnovu obaveze plaćanja poreza iz dobitka (kao što su oslobađanje od poreza iz dobitka, poreski kredit kod ulaganja, ispravke vrednosti za ubrzanu amortizaciju i niže stope poreza iz dobitka); i
(c) učešćem države u vlasništvu preduzeća.
(d) državnim dodeljivanjima obuhvaćenim sa MRS 41 Poljoprivreda.

DEFINICIJE

3.
Sledeći izlazi koriste se u ovom standardu u dole navedenom značenju:
Država se odnosi na vladu, vladine agencije i slične organe na lokalnom, državnom ili međunarodnom nivou.
Državna pomoć je postupak države kojim se obezbeđuju ekonomske koristi specifično za pojedina preduzeća ili grupu preduzeća koja ispunjavaju određene kriterijume. Za potrebe ovog Standarda, državna pomoć ne obuhvata one koristi koje se obezbeđuju samo posredno, postupcima koji utiču na opšte uslove trgovine, kao što su obezbeđivanje infrastrukture u područjima u razvoju ili uvođenje trgovinskih ograničenja konkurentima.
Državna dodeljivanja su pomoć države u obliku prenosa sredstava preduzeću po osnovu prošlih ili budućih ispunjenja određenih uslova koji se odnose na poslovanje preduzeća. Državna dodeljivanja isključuju one oblike državne pomoći kojima se ne može objektivno utvrditi vrednost, kao i poslove sa državom koji se ne razlikuju od uobičajenih trgovinskih poslova preduzeća (Napomena: Videti takođe SKT 10 Državna pomoć - nepostojanje posebnih odnosa sa poslovnim aktivnostima).
Dodeljivanja po osnovu sredstava su državna dodeljivanja čiji je primarni uslov da preduzeća koja ispunjavaju kriterijume, kupuju, grade ili na drugi način stiču dugoročna sredstva. Mogu se postaviti i sporedni uslovi kojima se ograničavaju vrsta ili lokacija sredstva ili period tokom kojeg se sredstva moraju steći ili držati.
Dodeljivanja po osnovu prihoda su državna dodeljivanja koja nisu državna dodeljivanja po osnovu sredstava.
Bespovratni zajmovi su zajmovi za koje se zajmodavac obavezuje da se odriče njihove otplate pod određenim propisanim uslovima.
Poštena vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza izmiriti u transakciji između dobro obaveštenih i voljnih strana, međusobno suočenih.
4.
Postoji mnogo oblika državne pomoći koji se razlikuju prema vrsti date pomoći i prema uslovima koji se obično za nju vezuju. Svrha pomoći može biti da podstakne preduzeće da krene putem kojim inače ne bi krenulo da pomoć nije pružena.
5.
Dobijanje državne pomoći od strane preduzeća može biti značajno za pripremu finansijskih izveštaja iz dva razloga. Prvo, ako je izvršen prenos resursa, mora se iznaći odgovarajuća metoda za računovodstveno obuhvatanje tog prenosa. Drugo, poželjno je naznačiti u kojoj meri je preduzeće imalo koristi od takve pomoći tokom izveštajnog perioda. Ovo olakšava poređenje finansijskih izveštaja preduzeća sa izveštajima iz prethodnih perioda i sa izveštajima drugih preduzeća.
6.
Državna dodeljivanja ponekad se nazivaju drugačije, na primer dotacije, subvencije ili premije.

DRŽAVNA DODELjIVANjA

7.
Državna dodeljivanja, uključujući i nenovčana dodeljivanja iskazana po poštenoj vrednosti, ne priznaju se sve dok nije razumno sigurno da će:
(a) preduzeće da zadovolji sve postavljene uslove; u
(b) dodeljivanje biti primljeno.
8.
Državno dodeljivanje se ne priznaje sve dok ne postoji razumna izvesnost da će preduzeće zadovoljiti sve postavljene uslove u vezi sa tim dodeljivanjem i da će dodeljivanje biti primljeno. Primanje dodeljivanja, samo po sebi, ne predstavlja nesumnjiv dokaz da su uslovi za to dodeljivanje ispunjeni ili da će biti ispunjeni.
9.
Način na koji se dodeljivanje prima ne utiče na računovodstvenu metodu koja se usvaja u vezi sa tim dodeljivanjem, tako da se dodeljivanje računovodstveno obuhvata na isti način, bez obzira na to da li je dobijeno u gotovini ili kao smanjenje neke obaveze prema državi.
10.
Bespovratni kredit od države smatra se državnim dodeljivanjem kada postoji objektivna izvesnost da će preduzeće ispuniti uslove za oslobađanje od vraćanja kredita.
11.
Kada se državno dodeljivanje prizna, sa svakim potencijalnim događajem postupa se u skladu sa MRS 10 Potencijalni događaji i događaji koji nastaju nakon dana bilansa stanja.
12.
Državna dodeljivanja se priznaju kao prihod za periode koji su potrebni da se ona povežu sa odnosnim troškovima za čije nadoknađivanje su predviđena. Državna dodeljivanja se ne odobravaju direktno u korist interesa akcionara.
13.
Moguća su dva šira pristupa računovodstvenom postupanju sa državnim dodeljivanjima: kapitalni pristup, prema kojem se dodeljivanje direktno odobrava u korist interesa akcionara, i dohodovni pristup, prema kojem se dodeljivanje unosi u prihode tokom jednog ili više perioda.
14.
Oni koji podržavaju kapitalni pristup tvrde sledeće:
a) državna dodeljivanja su finansijski mehanizam i tako sa njima treba postupati u bilansu stanja, umesto da se prenose u bilans uspeha radi prebijanja sa stavkama rashoda koje finansiraju. Budući da se otplata ne očekuje, dodeljivanja se direktno odobravaju u korist interesa akcionara, i
b) neprimereno je priznavati državna dodeljivanja u bilansu uspeha, jer ona nisu zarađena već predstavljaju podsticaj od strane države bez pripadajućih troškova.
15.
Tvrdnje u prilog prihodovnog pristupa su sledeće:
a) budući da državna dodeljivanja predstavljaju prihode iz izvora koji nisu akcionari, ne odobravaju se direktno u korist interesa akcionara, već se priznaju kao prihod u odgovarajućim periodima,
b) državna dodeljivanja su retko besplatna. Preduzeće iz zaradi time što ispuni njihove uslove i predviđene obaveze. Stoga se dodeljivanja priznaju kao prihod i povezuju se sa pripadajućim troškovima, koji se nadoknađuju dodeljivanjem, i
c) kao što porez iz dobitka i drugi porezi idu na teret prihoda, logično je da se u bilansu uspeha jednako postupa sa državnim dodeljivanjima, koja su u širem smislu deo poreskih politika.
16.
Prema dohodovnom pristupu osnovano je da se državna dodeljivanja priznaju kao prihod na sistematskoj i objektivnoj osnovi tokom perioda koji su potrebni da se oni povežu sa pripadajućim troškovima. Priznavanje državnih dodeljivanja kao prihoda po osnovu primljenih sredstava nije u skladu sa računovodstvenim zahtevom za priznavanjem u momentu obračuna (videti MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja) i bilo bi prihvatljivo samo ako ne postoji osnov za raspoređivanje dodeljivanja na druge periode, osim onog u kojem je primljeno.
17.
U