MEĐUNARODNI

RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 8

(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)

Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika

MRS 35 Poslovanja koja prestaju zamenjuje stavove 4 i 19-22 u MRS 8. MRS 35 takođe zamenjuje definiciju poslovanja koje prestaje u stavu 6 iz MRS 8. MRS 35 se primenjuje na finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 1999. godine ili nakon tog datuma.
MRS 40 Investicione nekretnine dopunjuje stav 44, koji je sada takođe ispisan masnim kosim slovima. MRS 40 se primenjuje na godišnje finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 2001. godine ili nakon tog datuma.
Za MRS 16 vezuju se sledeće SKT Tumačenje:
- SKT 8 Primena MRS po prvi put kao primarnog osnova za računovodstveno obuhvatanje

Međunarodni računovodstveni standard MRS 8

Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika

Međunarodni računovodstveni standard 8 Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika (MRS 8) utvrđen je stavovima 1-58 i Prilogom A. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde) kada je Standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za međunarodne računovodstvene standarde). MRS 8 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

CILj

Cilj ovog standarda je da propiše klasifikovanje, obelodanjivanje i računovodstveni tretman određenih stavki u bilansu uspeha, kako bi sva preduzeća dosledno pripremala i prikazivala bilans uspeha. Time se poboljšava uporedivost finansijskih izveštaja preduzeća sa onima iz prethodnih perioda kao i njihova uporedivost sa finansijskim izveštajima drugih preduzeća. Shodno tome, ovim standardom se zahteva klasifikovanje i obelodanjivanje vanrednih stavki i obelodanjivanje određenih stavki u okviru dobitka ili gubitka iz redovnih aktivnosti. Takođe se i detaljnije propisuje računovodstveni postupak u pogledu promena računovodstvenih procena, promena računovodstvenih politika i ispravki fundamentalnih grešaka.

DOMET

1.
Ovaj standard se primenjuje pri prikazivanju dobitka ili gubitka iz redovnih aktivnosti i vanrednih stavki u bilansu uspeha, kao i u računovodstvenom obuhvatanju promena računovodstvenih pravila procenjivanja, fundamentalnih grešaka i promena računovodstvenih politika.
2.
Ovaj standard zamenjuje MRS 8 Neuobičajene stavke i stavke iz prethodnih perioda i promene računovodstvenih politika, koji je odobren 1977. godine.
3.
Ovaj standard se, između ostalog, bavi obelodanjivanjem određenih stavki neto dobitka ili gubitka perioda. Ta obelodanjivanja se vrše kao dodatak drugim obelodanjivanjima koja se zahtevaju na osnovu drugih Međunarodnih računovodstvenih standarda, uključujući i MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja.
4.
(Izbrisano)
5.
Poreski učinci vanrednih stavki, fundamentalnih grešaka i promena računovodstvenih politika, računovodstveno se obuhvataju i obelodanjuju u skladu sa MRS 12 Porezi iz dobitka. Tamo gde se MRS 12 poziva na neuobičajene stavke, to pozivanje treba smatrati pozivanjem na vanredne stavke kako su one definisane u ovom Standardu.

DEFINICIJE

6.
Sledeći izrazi koriste se u ovom standardu u dole navedenom značenju:
Vanredne stavke su prihodi ili rashodi koji su posledica događaja ili transakcija koje se jasno razlikuju od redovnih aktivnosti preduzeća, te se stoga ne očekuje da nastaju često ili redovno.
Redovne aktivnosti su sve aktivnosti koje neko preduzeće obavlja u sklopu svog poslovanja i sa njima povezane aktivnosti koje preduzeće vrši u cilju unapređivanja tog poslovanja, koje su skopčane sa ili koje proističu iz tog poslovanja.
Fundamentalne greške su greške otkrivene u tekućem periodu, a koje su takvog značaja da se za finansijske izveštaje iz jednog ili više prethodnih perioda ne može više da smatra da su bili pouzdani na dan njihovog objavljivanja.
Računovodstvene politike su posebna načela, osnovi, konvencije, pravila i praksa koju je usvojilo neko preduzeće za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja.

NETO DOBITAK ILI GUBITAK PERIODA

7.
Sve stavke prihoda i rashoda koje su priznate u nekom periodu uključuju se u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka perioda, osim ukoliko neki Međunarodni računovodstveni standard to ne zahteva ili ne dopušta da se drugačije postupi.
8.
Sve stavke prihoda i rashoda koje su priznate u nekom periodu obično su uključene u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka za taj period. To podrazumeva i vanredne stavke i učinke promena računovodstvenih procena. Međutim, postoje okolnosti kada se određene stavke mogu isključiti iz neto dobitka ili gubitka tekućeg perioda. Ovaj standard razmatra dva takva slučaja: ispravku fundamentalnih grešaka i učinak promena računovodstvenih politika.
9.
Drugi Međunarodni računovodstveni standardi se bave stavkama koje ispunjavaju definiciju prihoda ili rashoda iz Okvira, ali koje se obično isključuju iz utvrđivanja neto dobitka ili gubitka. Kao primer možemo navesti revalorizacione viškove (videti MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema) i dobitke i gubitke koji nastaju iz prevođenja finansijskih izveštaja inostranog entiteta (videti MRS 21 Učinci promena kurseva razmene stranih valuta).
10.
Neto dobitak ili gubitak perioda obuhvata sledeće komponente, pri čemu se svaka od njih obelodanjuje u samom bilansu uspeha:
(a) dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti; i
(b) vanredne stavke.

Vanredne stavke

11.
Priroda i iznos svake vanredne stavke obelodanjuju se posebno.
12.
Skoro sve stavke prihoda i rashoda koje su uključene u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka perioda proizlaze iz redovnih aktivnosti preduzeća. Stoga samo u retkim slučajevima neki događaj ili transakcija dovode do nastanka vanredne stavke.
13.
Da li se neki događaj ili poslovna promena jasno razlikuje od redovnih aktivnosti preduzeća utvrđuje se na osnovu prirode tog događaja ili poslovne promene u odnosu na uobičajeno poslovanje preduzeća, a ne na osnovu učestalosti kojom se očekuje da se ti događaji pojavljuju. Stoga, neki događaj ili poslovna promena mogu biti vanredna stavka za jedno preduzeće, ali ne i za drugo preduzeće, što je posledica razlika između njihovih redovnih aktivnosti. Na primer, veliki broj preduzeća može gubitke koji su nastali kao posledica zemljotresa smatrati vanrednom stavkom. Međutim, potraživanja osiguranika koja su nastala kao posledica zemljotresa, osiguravajuće društvo koje se bavi osiguranjem od tih rizika, ne smatra vanrednom stavkom.
14.
Primeri događaja ili transakcija koje za većinu preduzeća obično dovode do nastanka vanrednih stavki su:
(a) eksproprijacija imovine; ili
(b) zemljotres ili druge prirodne katastrofe.
15.
Priroda i iznos svake vanredne stavke može se obelodaniti u samom