Na osnovu člana 19 st. 2 Zakona o državnoj arbitraži, Plenum Glavne arbitraže pri Vladi FNRJ na svom drugom zasedanju doneo je sledeće
LUČKE
UZANSE
(Objavljene u "Sl. listu" br. 2 od 10. januara 1951.)
I. Primena uzansa
1
Ove uzanse primenjuju se na slučajeve koji zakonom ili ugovorom nisu drukčije regulisani.
Stranke mogu ugovoriti primenu ovih uzansa u celosti ili samo pojedinih uzansa.
2
Kao "brod" po ovim uzansama smatraju se parobrodi i jedrenjaci.
Kao "parobrod" smatraju se i motorni brodovi, a kao "jedrenjak" i motorni jedrenjaci.
II. Dolazak broda
3
Kao dan dolaska broda u luku smatra se dan kada je brod stigao na sidrište pred luku i zapovednik stupio u vezu sa lučkim organom.
Stigne li brod na sidrište, a zapovednik ne bude iz objektivnih razloga u mogućnosti da stupi u vezu sa lučkim organom, kao dan dolaska broda u luku smatra se dan dolaska broda na sidrište. U ovom slučaju dan dolaska broda može se dokazivati na svaki podesan način.
4
Operacije krcanja i iskrcavanja broda koji plovi redovnim prugama vrše se na za to određenim mestima.
Za vršenje operacija krcanja i iskrcavanja broda koji ne plovi redovnim prugama, brod mora pristati uz operativnu obalu koju mu odredi krcatelj ili primalac, odnosno toliko blizu te obale koliko to dozvoljava gaz broda. Krcatelj odnosno primalac dužan je da od lučkog organa pribavi dozvolu da brod može na tom mestu pristati.
5
Brod snosi troškove koji nastanu usled toga što je trebalo da se brod za vreme krcanja ili iskrcavanja makne sa jednog mesta na drugo mesto iste operativne obale.
Brod snosi i troškove jednog svog premeštanja sa jedne operativne obale na drugu. Troškove ostalih premeštanja broda snosi krcatelj odnosno primalac, a brod je dužan da ovo premeštanje izvrši na najekonomičniji način.
Vreme upotrebljeno za pomicanje ili premeštanje broda računa se u stojnice, ukoliko je pomicanje ili premeštanje izvršeno u radnom vremenu.
Krcatelj odnosno primalac dužan je da o svom zahtevu za premeštanje broda na vreme obavesti brod.
6
Terminske klauzule u brodarskom ugovoru koje se odnose na dolazak broda ili krcanje, imaju sledeća značenja:
"prvih dana u mesecu" i "početkom meseca" označava vreme počev od prvog do uključivo desetog dana u mesecu;
"u prvoj polovini meseca" označava vreme počev od prvog do uključivo petnaestog dana u mesecu;
"sredinom meseca" označava vreme počev od jedanaestog do uključivo dvadesetog dana u mesecu;
"u drugoj polovini meseca" označava vreme počev od šesnaestog do uključivo poslednjeg dana u mesecu;
"poslednjih dana u mesecu" i "krajem meseca" označava vreme počev od dvadesetprvog do uključivo poslednjeg dana u mesecu;
"krajem (nekog meseca) - početkom (narednog meseca)" označava vreme koje obuhvata poslednjih pet dana nekog meseca i prvih pet dana narednog meseca;
"po prilici nekog dana" (about, environ, circa)označava za parobrode vreme od pet dana pre i pet dana posle tog dana, za jedrenjake koji plove unutar Jadrana tri dana pre i tri dana posle tog dana, a za ostale jedrenjake sedam dana pre i sedam dana posle tog dana;
"promptno krcanje" znači da će brod biti spreman za krcanje u roku od osam dana počev od dana zaključenja broda;
"spot" znači da će brod biti spreman za krcanje u roku od 48 časova od časa zaključenja broda.
III. Spremnost broda
7
Brod je spreman za krcanje odnosno iskrcavanje kada je privezan uz operativnu obalu ili se nalazi na sidrištu na kome se prema naređenju lučkog organa ima vršiti krcanje odnosno iskrcavanje, a u posedu je potrebnih dozvola i u mogućnosti je da započne krcanje odnosno iskrcavanje određenog tereta.
8
Zapovednik broda koji ne plovi redovnim prugama dužan je da dostavi krcatelju odnosno primaocu pismenu obavest o spremnosti broda.
Ako zapovedniku takvog broda nije poznata adresa krcatelja odnosno primaoca ili se dostava obavesti ne može izvršiti, zapovednik je dužan da obavest o spremnosti oglasi na ploči lučkog organa, a ako je moguće i u novinama, i to o trošku krcatelja odnosno na teret robe.
9
U slučaju nesaglasnosti o spremnosti broda između zapovednika broda i krcatelja odnosno primaoca odlučuje komisija. U komisiju određuju po jednog člana lučki organ, zapovednik broda i krcatelj odnosno primalac. Komisija utvrđuje zapisnički stvarno stanje i donosi odluku o spremnosti broda većinom glasova.
IV. Krcanje i iskrcavanje
10
Obaveza krcanja počinje danom koji je ugovorom određen kao dan dolaska broda, ako brod stigne toga dana ili pre toga dana. Ako je dolazak broda ugovorom određen u vreme između ta dva datuma kada brod stigne, a ako brod stigne pre prvog ugovorenog datuma, obaveza krcanja počinje prvim ugovorenim datumom.
Ako brod stigne posle ugovorenog dana, odnosno krajnjeg ugovorenog datuma, obaveza krcatelja prestaje u pola noći toga dana. Krcatelj ima pravo da i u ovom slučaju zahteva izvršenje ugovora, ali je i dužan da se u času kad mu se podnese obavest o spremnosti broda izjasni da li ostaje pri ugovoru.
11
Ako je dolazak broda redovne pruge unapred najavljen, teret određen za krcanje ima biti spreman za krcanje prema utvrđenim uslovima - u ono vreme u koje brod treba da stigne.
Ako brod redovne pruge zakasni, a zakašnjenje nije prouzrokovano događajem koji je van domašaja broda (beyond carrier's control), krcatelj može tražiti naknadu troškova uskladištenja robe od dana kada je trebalo da brod stigne, odnosno od dana kada je roba bila spremna za krcanje, pa do dana kada je krcanje započelo, kao i naknadu druge štete koja je nastala usled zakašnjenja broda.
12
Krcatelj je dužan da na svoj trošak i opasnost dopremi teret do ispod čekrka.
Teret je dopremljen do ispod čekrka kada je na dohvat broda i na pascu, tako da ga brod može podignuti svojim dizalicama.
13
Brod je dužan da na svoj trošak i opasnost krca teret od ispod čekrka i da ga slaže odnosno izravnava na brodu.
Brod je dužan da na svoj trošak i opasnost iskrca teret do ispod čekrka.
14
Ako lučki organ odredi da se brod krca ili iskrcava na sidrištu, krcatelj će dopremiti odnosno primalac će primiti teret uz bok broda na svoj trošak i opasnost.
15
Ako je vozarina ugovorena za ceo brod u globalnom iznosu(lump-sum), krcatelj može tražiti da brod preuzme onoliko tereta koliko to dozvoljava stabilnost broda, a najviše do visine njegove korisne nosivosti.
16
Teret za koji je zapovedniku broda predata teretnica ili je na vreme predočena, brod je dužan da preda primaocu ispod čekrka.
Ako teretnica nije predata zapovedniku broda odnosno brodskom agentu ili mu nije na vreme predočena, brod će predati teret javnim skladištima. Javna skladišta će predati teret donosiocu isprave "bez zapreke"(nulla-osta), uz naplatu svojih troškova.
17
Redosled krcanja tereta određuje zapovednik broda odnosno brodski agent.
18
Krcanje i iskrcavanje treba vršiti stručno i pažljivo, sa najmanje troška i upotrebe radnog vremena.
19
Najmanje količine tereta koje se moraju ukrcati ili iskrcati u pogodnim radnim danima utvrđuju se za svaku luku dnevnim normama za ukrcaj i iskrcaj brodova koje su sastavni deo ovih uzansa.
Norme važe samo za brodove od 850 tona nosivosti pa na više.
Za brodove ispod 850 tona nosivosti snizuju se norme:
do 50 tona nosivosti za 50%
od 51 tone do 100 tona nosivosti za 40%
od 101 tone do 300 tona nosivosti za 25%
od 301 tone do 850 tona nosivosti za 20%
Norma za ukrcaj ili iskrcaj sa nepodesnih prostora na brodu (bunker, koridori, "diptank" ako nema normalni otvor, pramčani i krmeni prostor) snizuje se za 15%.
Za brodove sa jednom dizalicom(winch)norma se snizuje za 15%
Norma za ukrcaj i iskrcaj tereta štetnog po zdravlje snizuje se za 10%.
Norme se računaju po jednom grotlu.
20
Rad na krcanju i iskrcavanju brodova vrši se, po pravilu, u dve smene.
Dnevnim normama za ukrcaj i iskrcaj brodova u pojedinim lukama može se odrediti da se krcanje i iskrcavanje određenih tereta vrši u jednoj smeni.
Redovno radno vreme u svakoj smeni je osam časova.
21
Ni krcatelj ni primalac nisu dužni da rade na više od šest radnih mesta (6 ruku) na istom brodu.
22
Ako se dnevna norma za ukrcaj i iskrcaj premaši, višak će se uračunati u dane u kojima dnevna norma nije postignuta.
23
Pri krcanju i iskrcavanju trošak stroja