Za pristup kompletnom i ažurnom tekstu ovog dokumeta, molimo vas:


Na osnovu člana 247. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09),
Sindikalna organizacija samostalnog sindikata Javnog vodoprivrednog preduzeća "Srbijavode", direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća "Srbijavode" i Vlada (u daljem tekstu: učesnici kolektivnog ugovora), zaključuju

KOLEKTIVNI UGOVOR

ZA JAVNO VODOPRIVREDNO PREDUZEĆE "SRBIJAVODE"

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 53 od 24. maja 2012)

I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Kolektivni ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u Javnom vodoprivrednom preduzeću "Srbijavode" (u daljem tekstu: zaposleni) i obaveze Javnog vodoprivrednog preduzeća "Srbijavode" (u daljem tekstu: poslodavac), međusobni odnosi učesnika ovog ugovora, postupak izmena i dopuna Kolektivnog ugovora i druga pitanja značajna za zaposlene i poslodavca.

Član 2.

Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, koji nisu uređeni Kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona, drugih propisa i akata poslodavca.

Član 3.

Odredbe Kolektivnog ugovora primenjuju se na sve zaposlene kod poslodavca.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe Kolektivnog ugovora kojima se uređuju zarade ne primenjuju se na poslovodstvo poslodavca.
Poslovodstvo iz stava 2. ovog člana utvrđuje se aktom poslodavca.
Zarada poslovodstva preduzeća utvrđuje se ugovorom o radu, u skladu sa programom poslovanja kod poslodavca.

II. RADNI ODNOS

1. Zasnivanje radnog odnosa

Član 4.

Radni odnos kod poslodavca zasniva se na način i pod uslovima predviđenim zakonom.
Pored opštih uslova predviđenih zakonom, lice koje zasniva radni odnos sa poslodavcem mora da ispunjava i posebne uslove predviđene zakonom i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđuju se organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta i osnovni opis poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Broj zaposlenih koji zasnivaju radni odnos kod poslodavca za svaku kalendarsku godinu utvrđuje se godišnjim programom poslovanja.

Član 5.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu koji zaključuju poslodavac i zaposleni.
U ime poslodavca ugovor o radu potpisuje direktor.
Ugovorom o radu, koji se zaključuje pre stupanja na rad zaposlenog, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog, u skladu sa zakonom i Kolektivnim ugovorom.
Direktor može odlučiti da izbor i prijem lica u radni odnos izvrši objavljivanjem javnog oglasa.
Rok za prijavu kandidata na oglas za zasnivanje radnog odnosa je najmanje osam dana od dana objavljivanja.
Odluku o izboru između prijavljenih kandidata donosi direktor.

2. Probni rad

Član 6.

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad.
Ugovorom iz stava 1. ovog člana utvrđuje se dužina trajanja probnog rada koji je neophodan da zaposleni pokaže svoje radne i stručne sposobnosti (najduže šest meseci) i način provere tih sposobnosti.
Obavljanje poslova zaposlenog na probnom radu prati neposredni rukovodilac ili zaposleni koga ovlasti direktor.
Neposredni rukovodilac ili zaposleni iz stava 3. ovog člana dužan je da, najkasnije tri dana pre prestanka ugovorenog probnog rada, dostavi direktoru konačnu ocenu o radnim i stručnim sposobnostima zaposlenog.
Ako zaposleni nije zadovoljio na probnom radu prestaje mu radni odnos, o čemu ga direktor pismeno obaveštava.

3. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

Član 7.

Radni odnos se može zasnovati i sa nepunim radnim vremenom pod uslovom da su Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđeni poslovi sa nepunim radnim vremenom.

4. Pripravnici

Član 8.

Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, samo ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Aktom poslodavca uređuje se način stručnog osposobljavanja pripravnika za samostalni rad i način i uslovi polaganja pripravničkog ispita.
Ako pripravnik ne položi pripravnički ispit prestaje mu radni odnos.

Član 9.

Pripravnički staž traje šest meseci na poslovima za koje se traži srednja stručna sprema, osam meseci za višu stručnu spremu i jednu godinu na poslovima za koje se traži visoka stručna sprema.
Pripravnički staž iz stava 1. ovog člana produžava se za vreme odsustvovanja pripravnika sa rada, ukoliko je ono trajalo duže od 30 dana neprekidno.

III. OBRAZOVANjE, STRUČNO OSPOSOBLjAVANjE I USAVRŠAVANjE ZAPOSLENIH

Član 10.

Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenja novog načina i organizacije rada i u skladu sa planom obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja koji donosi poslodavac.
Izuzetno, ukoliko kod poslodavca nije donet plan iz stava 1. ovog člana direktor može da uputi zaposlenog na stručna predavanja, kurseve i seminare u trajanju do 30 dana.
Potrebna finansijska sredstva za namene iz stava 1. ovog člana se utvrđuju Programom poslovanja poslodavca.

Član 11.

Međusobna prava i obaveze između poslodavca i zaposlenog koji je upućen na obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje uređuju se posebnim ugovorom.

IV. RADNO VREME

1. Puno radno vreme

Član 12.

Radno vreme kod poslodavca iznosi 40 časova u radnoj nedelji.
Odlukom koju donosi direktor bliže se uređuje raspored, početak i završetak radnog vremena kod poslodavca.
Za pojedine poslove, kada to proces rada ili priroda posla zahteva, direktor ili lice koga direktor ovlasti, odlukom o rasporedu radnog vremena može utvrditi drugačiji početak i završetak radnog vremena, dvokratno radno vreme, noćni rad ili rad u smenama.

2. Prekovremeni rad

Član 13.

Na zahtev direktora, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla, potrebe da se bez odlaganja izvrši određeni posao koji se po propisima ili po naređenju državnih organa mora izvršiti u određenom roku, kao i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom.

3. Preraspodela radnog vremena

Član 14.

Odluku o preraspodeli radnog vremena donosi direktor kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena može se uvesti za sve zaposlene ili za zaposlene u delovima, odnosno organizacionim jedinicama kod poslodavca.
Preraspodela radnog vremena se vrši tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci (neprekidno ili u prekidima) u toku kalendarske godine u proseku ne može biti duže od punog radnog vremena, odnosno radno vreme