Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici (RS)
5.1. Smernice fiskalne politike
Zakon o ministarstvima (RS)... politiku poreza, taksi, naknada i drugih javnih prihoda; osnove sistema doprinosa za socijalno osiguranje i obezbeđivanje finansiranja obaveznog socijalnog osiguranja; uređenje izvornih prihoda autonomne pokrajine i lokalnih samouprava; politiku ... fiskalnu ... politike ...
Zakon o budžetskom sistemu (RS)Ovim zakonom utvrđuju se fiskalni principi, pravila i procedure na osnovu kojih se ustanovljava fiskalni okvir, kako bi se obezbedila dugoročna održivost fiskalne politike .
Ovim zakonom ustanovljava se Fiskalni savet, koji nezavisno ocenjuje kredibilitet fiskalne politike sa aspekta poštovanja utvrđenih fiskalnih pravila i na taj način obezbeđuje javnost i odgovornost u njenom vođenju.
25) Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit je budžetski suficit, odnosno budžetski deficit korigovan za transakcije u imovini i obavezama koje su izvršene u cilju sprovođenja javnih politika ; primanja ostvarena privatizacijom imaju tretman finansijske imovine i uključuju se u račun finansiranja; subvencije date u formi kredita, ili nabavke finansijske imovine smatraju se rashodima;
25a) Fiskalna politika predstavlja odluke koje donose ili radnje koje sprovode organi vlasti u vezi sa javnim prihodima i primanjima i rashodima i izdacima i akumulacijom javne imovine i obaveza sa ciljem uticanja na privredna kretanja i ostvarivanje ciljeva fiskalne politike ;
25b) Ciljevi fiskalne politike označavaju precizne numerički iskazane ciljne vrednosti glavnih fiskalnih agregata koje Vlada nastoji da ostvari u budžetu;
25v) Anticiklična fiskalna politika podrazumeva da je fiskalni deficit veći od ciljnog u godinama kada je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) manja od potencijalne, dok je u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, fiskalni deficit manji od ciljnog ili se ostvaruje suficit;
25ž) Fiskalna pravila predstavljaju postavljanje ograničenja na fiskalnu politiku , kako bi se ojačala budžetska disciplina, poboljšala koordinacija između različitih nivoa vlasti i smanjila nesigurnost kada je u pitanju buduća fiskalna politika ;
25z) Fiskalni savet je nezavisan organ koji se obrazuje sa ciljem da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji, i to nezavisnom analizom fiskalne politike i podsticanjem stručnih rasprava o fiskalnoj politici ;
25i) Fiskalna strategija je dokument u kome se navode ciljevi fiskalne politike Vlade i daje ocena održivosti fiskalne politike , koji Vlada podnosi Narodnoj skupštini;
25j) Fiskalna održivost označava mogućnost sprovođenja date fiskalne politike u dužem vremenskom periodu, bez značajnijih promena u poreskoj politici ili rashodima i izdacima;
25k) Izveštaj o ostvarenom napretku je dodatak Fiskalnoj strategiji koji sadrži ostvarene rezultate predviđene fiskalne politike u Izveštaju o fiskalnoj strategiji koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini;
1) ukupnu fiskalnu održivost i kontrolu, koja podrazumeva sprovođenje politika bez značajnih izmena u konsolidovanom bilansu sektora države, uz sveobuhvatnu kontrolu ukupnih budžetskih sredstava, kroz uspostavljanje ograničenja na rashode i izdatke koji su zagarantovani zakonom, kako na ukupnom nivou, tako i na nivou korisnika budžetskih sredstava;
Republički organ nadležan za poslove statistike jednom godišnje u saradnji sa Ministarstvom određuje spisak budžetskih i vanbudžetskih korisnika javnih sredstava koji pripadaju sektoru opšteg nivoa države čiji će se podaci o poslovanju koristiti za potrebe statističkog izveštavanja o fiskalnoj poziciji, odnosno politici zemlje.
Vlada je odgovorna za sprovođenje fiskalne politike i upravljanje javnim finansijama i sredstvima Republike Srbije u skladu sa principima, pravilima i procedurama utvrđenim ovim zakonom.
Izvršni organ lokalne vlasti je odgovoran za sprovođenje fiskalne politike i upravljanje javnom imovinom, prihodima i primanjima i rashodima i izdacima na način koji je u skladu sa ovim zakonom.
1) princip polaganja računa podrazumeva da je Vlada, odnosno izvršni organ lokalne vlasti, odgovoran Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti za izvršavanje svojih nadležnosti u vezi sa upravljanjem fiskalnom politikom ;
2) princip pravičnosti podrazumeva da se upravljanje fiskalnom politikom sprovodi tako što će se u obzir uzeti njen uticaj na blagostanje sadašnjih i budućih generacija;
4) princip stabilnosti podrazumeva da se fiskalna politika sprovodi na način koji ne izaziva nagle promene u kretanjima makroekonomskih i fiskalnih indikatora;
5) princip transparentnosti podrazumeva da su jasno utvrđeni i definisani zadaci i odgovornosti različitih državnih organa, odnosno organa lokalne vlasti i funkcionera u vezi sa upravljanjem fiskalnom politikom ; da su obezbeđene ažurne finansijske i nefinansijske informacije koje se odnose na upravljanje fiskalnom politikom , da su dostupne kako bi se omogućila delotvorna javna provera vođenja fiskalne politike i stanja javnih finansija; da oni koji su odgovorni za objavljivanje takvih
Vlada utvrđuje i sprovodi ciljeve fiskalne politike rukovodeći se sledećim posebnim principima:
1) utvrđivanje kratkoročnih i srednjoročnih ciljeva fiskalne politike Vlade za period od tri uzastopne fiskalne godine, počev od fiskalne godine za koju se Fiskalna strategija podnosi;
3) procena uticaja fiskalne politike na međugeneracijsku raspodelu dohotka, kao i procena održivosti fiskalne politike .
3) ciljeve i smernice ekonomske i fiskalne politike Vlade za srednjoročni period za koji se donosi Izveštaj o fiskalnoj strategiji;
8) pregled i analizu fiskalnih implikacija ekonomskih politika i strukturnih reformi;
3) izveštaj o napretku ostvarenom u sprovođenju fiskalne politike definisane u Izveštaju o fiskalnoj strategiji koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini.
Fiskalna strategija sadrži, kao obavezni dodatak, Izveštaj o ostvarenom napretku u sprovođenju fiskalne politike definisane u Fiskalnoj strategiji koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini.
Naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa predstavlja javni prihod koji ostvaruju javnopravne subjekti čija su prava i dužnosti utvrđeni Ustavom i zakonom, pa stoga i naknada za korišćenje voda, kao dobra od opšteg interesa, ima karakter fiskalne dažbine. S obzirom na to da je Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima ustanovljen princip da se elementi sistema i politike javnih prihoda, pa i prihoda od naknada uređuju zakonima kojima se uvode odgovarajući javni prihodi, to su Zakonom o