ZAKON
O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O REŠAVANjU INVESTICIONIH SPOROVA IZMEĐU DRŽAVA I DRŽAVLjANA DRUGIH DRŽAVA
(Objavljen u "Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 2 od 12. maja 2006)
Član 1.
Ratifikuje se Konvencija o rešavanju investicionih sporova između država i državljana drugih država, sačinjena u Vašingtonu 18. marta 1965. godine, u originalu na engleskom, francuskom i španskom jeziku.
Član 2.
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
KONVENCIJA
O REŠAVANjU INVESTICIONIH SPOROVA IZMEĐU DRŽAVA I DRŽAVLjANA DRUGIH DRŽAVA
PREAMBULA
Države potpisnice
s obzirom na potrebu međunarodne saradnje u ekonomskom razvoju, i na ulogu međunarodnih privatnih investicija u tome;
imajući u vidu mogućnost da s vremena na vreme nastanu sporovi u vezi s tim investicijama između država potpisnica i državljana drugih država potpisnica;
uviđajući da se tako takvi sporovi obično podvrgavaju nacionalnom pravnom postupku, međunarodni metodi rešavanja mogu biti pogodni u nekim slučajevima;
pridajući naročitu važnost mogućnosti i olakšicama za međunarodno posredovanje ili arbitražu pred koje bi države potpisnice i državljani drugih država potpisnica mogli iznositi ovakve sporove ako to žele;
želeći da stvore takve olakšice pod okriljem Međunarodne banke za obnovu i razvoj;
smatrajući da uzajamni pristanak stranaka da takve sporove podvrgnu posredovanju ili arbitraži pomoću tih olakšica predstavlja obavezni sporazum, koji naročito traži da se svaka preporuka posrednika pažljivo prouči i da se sprovede odluka arbitraže; i
izjavljujući da se nijedna država potpisnica neće samom ratifikacijom, prihvatanjem ili odobrenjem ove konvencije smatrati, bez svog pristanka, obaveznom da podvrgne neki spor posredovanju ili arbitraži,
saglasile su se o sledećem:
GLAVAI
MEĐUNARODNI CENTAR ZA REŠAVANjE INVESTICIONIH SPOROVA
Odeljak 1.
Ustanovljenje i organizacija
Član 1.
(1) Ovim se ustanovljava Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova (u daljem tekstu: Centar).
(2) Zadatak Centra je da pruži olakšice za posredovanje i arbitražu investicionih sporova između država potpisnica i državljana drugih država potpisnica saglasno odredbama ove konvencije.
Član 2.
Sedište Centra biće u glavnim prostorijama Međunarodne banke za obnovu i razvoj (u daljem tekstu: Banka). Sedište se može premestiti u drugo mesto odlukom Administrativnog saveta donetom dvotrećinskom većinom članova.
Član 3.
Centar ima Administrativni savet i Sekretarijat i vodiće spisak posrednika i spisak arbitara.
Odeljak 2.
Administrativni savet
Član 4.
(1) Administrativni savet sastoji se od po jednog predstavnika svake države potpisnice. Može se odrediti i zamenik predstavnika koji će vršiti njegovu dužnost u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
(2) Ako se drukčije ne odredi, svaki guverner i zamenik guvernera Banke koga je naimenovala država potpisnica biće po svom položaju njen predstavnik odnosno zamenik predstavnika.
Član 5.
Predsednik Banke je po svom položaju predsednik Administrativnog saveta (u daljem tekstu: predsednik), ali bez prava glasa. Za vreme njegove odsutnosti ili sprečenosti i kad je položaj predsednika Banke upražnjen, lice koje u to vreme vrši dužnost predsednika vršiće dužnost predsednika Administrativnog saveta.
Član 6.
(1) Pored ovlašćenja i funkcija dodeljenih drugim odredbama ove konvencije, Administrativni savet:
(a) donosi administrativne i finansijske propise Centra;
(b) donosi pravila o pokretanju postupka posredovanja i arbitraže;
(c) donosi pravila postupka posredovanja i arbitraže (u daljem tekstu: Pravilnik posredovanja i Pravilnik arbitraže);
(d) odobrava sporazume sa Bankom o korišćenju bančinih administrativnih olakšica i usluga;
(e) utvrđuje uslove službe generalnog sekretara i zamenika generalnog sekretara;
(f) usvaja godišnji budžet prihoda i rashoda Centra;
(g) odobrava godišnji izveštaj o radu Centra.
Odluke iz tač. (a), (b), (c) i (f) donose se većinom od dve trećine članova Administrativnog saveta.
(2) Administrativni savet može obrazovati odbore koje smatra potrebnim.
(3) Administrativni savet će isto tako vršiti i druga ovlašćenja i funkcije koje smatra potrebnim radi sprovođenja odredaba Konvencije.
Član 7.
(1) Administrativni savet održava godišnji sastanak i druge sastanke koje zakaže Savet, ili sazove predsednik, ili sazove generalni sekretar na zahtev najmanje pet članova Saveta.
(2) Svaki član Administrativnog' saveta ima jedan glas, a sva pitanja pred Savetom rešavaju se većinom datih glasova, izuzev ako je ovde drukčije predviđeno.
(3) Kvorum za sastanke Administrativnog saveta sačinjava većina njegovih članova.
(4) Većinom od dve trećine svojih članova Administrativni savet može ustanoviti postupak prema kome predsednik može tražiti glasanje Saveta bez sazivanja sastanka Saveta. Glasanje će se smatrati punovažnim samo ako većina članova Saveta glasa u roku određenom postupkom.
Član 8.
Članovi Administrativnog saveta i predsednik ne dobijaju za svoj rad nagradu od Centra.
Odeljak 3.
Sekretarijat
Član 9.
Sekretarijat sačinjavaju generalni sekretar, jedan ili više zamenika generalnog sekretara i osoblje.
Član 10.
(1) Generalnog sekretara i zamenika generalnog sekretara bira Administrativni savet većinom od dve trećine članova, na predlog predsednika, najviše na šest godina, ali ih može ponovo izabrati. Pošto sasluša članove Administrativnog saveta, predsednik predlaže jednog ili više kandidata za ove položaje.
(2) Položaj generalnog sekretara i zamenika generalnog sekretara nije saglasan sa vršenjem ma koje političke funkcije. Generalni sekretar i zamenik generalnog sekretara mogu primiti drugo zaposlenje ili prihvatiti drugo zanimanje samo ako to odobri Administrativni savet.
(3) Kad je generalni sekretar odsutan ili sprečen da vrši svoju dužnost i kad je položaj generalnog sekretara upražnjen, dužnost generalnog sekretara vršiće zamenik generalnog sekretara. Ako ima više zamenika generalnog sekretara, Administrativni savet će odrediti unapred red kojim će oni vršiti dužnost generalnog sekretara.
Član 11.
Generalni sekretar je pravni predstavnik i glavni službenik Centra; on je odgovoran za upravljanje i postavljanje osoblja prema odredbama ove konvencije i pravilima koje donosi Administrativni savet. On rukovodi registrom i ovlašćen je da potvrđuje arbitražne odluke donete na osnovu Konvencije i overava prepise odluka.
Odeljak 4.
Liste
Član 12.
Lista posrednika i lista arbitara sastoji se od kvalifikovanih lica, određenih na način predviđen ovde, koja su voljna da služe u tom svojstvu.
Član 13.
(1) Svaka država potpisnica može odrediti četiri lica za svaku listu, koja mogu ali ne moraju biti njeni državljani.
(2) Predsednik može odrediti deset lica za