ZAKON

O POTVRĐIVANjU KONVENCIJE MOR BROJ 105 KOJA SE ODNOSI NA UKIDANjE PRINUDNOG RADA

(Objavljen u "Sl. listu SRJ - Međunarodni ugovori", br. 13 od 20. decembra 2002)

Član 1.

Potvrđuje se Konvencija MOR broj 105 koja se odnosi na ukidanje prinudnog rada koja je zaključena 25. juna 1957. godine u Ženevi, u originalu na engleskom i francuskom, jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
Konvencija MOR br. 105

KONVENCIJA KOJA SE ODNOSI NA UKIDANjE PRINUDNOG RADA

Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada,
Sazvana u Ženevi od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa rada, gde se sastala 5. juna 1957, na svom četrdesetom zasedanju,
Pošto je razmotrila pitanje prinudnog rada, koje sadrži četvrta tačka dnevnog reda zasedanja,
Pošto je primila na znanje odredbe konvencije o prinudnom radu, 1930,
Pošto je primila na znanje da Konvencija iz 1926. koja se odnosi na ropstvo predviđa da bi trebalo da budu preduzete probne mere da se izbegne da prinudan ili obavezan rad ne dovede do uslova jednakih ropstvu i da dodatna konvencija iz 1956. koja se odnosi na ukidanje ropstva, trgovine robljem i ustanova i praksi koje su jednake ropstvu, predvidi da se potpuno ukine ropstvo (zavisnost) za dugove i ropstvo,
Pošto je primila na znanje da konvencija o zaštiti nadnica, 1949. godine navodi da će se plate isplaćivati u redovitim razmacima i zabranjuje načine plaćanja koji radnika lišavaju svih stvarnih mogućnosti da napusti svoje zaposlenje,
Pošto je odlučila da usvoji druge predloge koji se odnose na ukidanje nekih formi prinudnog ili obaveznog rada koji sačinjavaju povredu ljudskih prava predviđenih poveljom Ujedinjenih nacija i navedenih u univerzalnoj Deklaraciji ljudskih prava,
Pošto je odlučila da ovi predlozi dobiju formu jedne međunarodne konvencije,
Usvaja, dvadeset petog juna hiljadu devetstotina pedeset i sedme godine donju konvenciju koja će biti nazvana Konvencija o ukidanju prinudnog rada, 1957;

Član 1.

Svaki član Međunarodne organizacije rada koji ratifikuje ovu konvenciju obavezuje se da ukine prinudan ili obavezni rad i da pod nikakvom formom neće pribeći:
(a) merama prinude ili političkog vaspitanja ili sankcija prema licima koja imaju ili izražavaju neka politička mišljenja ili ispoljavaju svoje protivljenje ustanovljenom ideološko-političkom socijalnom ili ekonomskom stanju.
(b) metodama mobilisanja i korišćenja radne snage u svrhu ekonomskog razvoja,
(c) merama radne discipline,
(d) kazni radi učestvovanja u štrajku,
(e) meri rasne, socijalne, nacionalne ili verske diskriminacije.

Član 2.

Svaki član Međunarodne organizacije rada koji ratifikuje ovu konvenciju obavezuje se da će preduzeti efikasne mere da se odmah i potpuno ukine prinudni ili obavezni rad koji je opisan u članu 1. ove konvencije.

Član 3.

Službene ratifikacije ove konvencije biće saopštene generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji će ih registrovati.
: