UREDBA

O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O IZDAVANjU IZMEĐU VLADA JUGOSLAVIJE I FRANCUSKE

(Objavljeno u "Sl. listu SFRJ - međunarodni ugovori", br. 43/71)

ČLAN 1

Ratifikuje se Konvencija o izdavanju između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Francuske, potpisana 23. septembra 1970. godine u Parizu, u originalu na francuskom i srpskohrvatskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Konvencije glasi:
KONVENCIJA O IZDAVANjU IZMEĐU VLADE SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I VLADE FRANCUSKE REPUBLIKE
Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Francuske Republike, u želji da sporazumno reše pitanje izdavanja, saglasile su se u sledećem:

Član 1

Strane ugovornice se obavezuju da će, pod uslovima predviđenim ovom konvencijom, jedna drugoj izdavati lica koja se nalaze na teritoriji jedne od dve države a koja se gone zbog krivičnog dela ili se traže radi izvršenja kazne od strane sudskih organa druge države.

Član 2

Ima mesta izdavanju u slučaju:
a) ako jedna ili više radnji, prema zakonodavstvu obe države, predstavljaju krivična dela za koja je propisana kazna lišenja slobode od najmanje jedne godine ili teža kazna;
b) ako su sudovi države molilje, za dela navedena u tački a) ovog člana, izrekli kaznu lišenja slobode od najmanje šest meseci;
c) ako se radi o osudama za krivična dela za koja se, prema zakonodavstvu obe države, predviđa kazna lišenja slobode čije ukupno trajanje iznosi najmanje šest meseci pod uslovom da se bar jedno od počinjenih krivičnih dela kažnjava po njihovim zakonodavstvima kaznom lišenja slobode od najmanje jedne godine.

Član 3

Izdavanje se neće odobriti:
a) ako je lice čije se izdavanje traži bilo državljanin zamoljene strane u trenutku izvršenja krivičnog dela;
b) ako je krivično delo počinjeno na teritoriji zamoljene države;
c) ako je protiv traženog lica na teritoriji zamoljene države već doneta pravosnažna presuda za isto krivično delo;
d) ako je krivično delo zbog kojeg se traži izdavanje izvršilo, van teritorije dveju država, lice koje nema državljanstvo jedne od njih a zakon zamoljene strane ne predviđa gonjenje za krivična dela iste vrste koje izvrši stranac van njene teritorije;
e) ako je po zakonu jedne ili druge države u trenutku prijema zahteva nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili izvršenja kazne;
f) ako je u državi koja traži izdavanje došlo do amnestije;
g) ako se delo za koje se izdavanje traži, po oceni zamoljene strane, sastoji jedino u povredi vojnih obaveza;
h) ako se po zakonu jedne od dveju država krivično gonjenje može preduzeti samo po privatnoj tužbi.

Član 4

1. Izdavanje se neće odobriti ni onda ako zamoljena strana delo za koje se izdavanje traži smatra kao političko krivično delo ili kao delo opšteg prava učinjeno prvenstveno u političkom cilju.
2. Politički karakter krivičnog dela ne predstavlja po sili zakona smetnju za izdavanje ako se radi o napadu na život pojedinaca koji nije izvršen u otvorenoj borbi.
3. Odredbe ovog člana ne diraju u obaveze koje su strane ugovornice preuzele ili će preuzeti na osnovu međunarodnih višestranih konvencija.

Član 5

Izdavanje se može odbiti ako je u zamoljenoj državi za delo za koje se izdavanje traži već preduzeto gonjenje u trenutku prijema zahteva za izdavanje.

Član 6

1. Izdavanje se ne odobrava za carinska, poreska, taksena i devizna krivična dela.
2. Strane ugovornice mogu se ipak, razmenom nota, sporazumeti da, pod uslovima predviđenim ovom konvencijom, ima mesta izdavanju za sve ili pojedine vrste krivičnih dela predviđenih u prethodnom stavu.

Član 7

Ako je lice koje se traži osuđeno odlukom donetom u odsutnosti, izdavanje se odobrava pod uslovom da to lice ima pravo na obnovu krivičnog postupka u skladu sa zakonom države koja traži izdavanje.

Član 8

1. Radi primene ove konvencije, strane ugovornice opšte diplomatskim putem.
2. Zahtev za izdavanje i podneti dokumenti sastavljaju se na jeziku odnosno jezicima države koja traži izdavanje.

Član 9

1. Uz zahtev za izdavanje lica koje se krivično goni prilaže se, u izvorniku ili u overenom prepisu, nalog o hapšenju ili bilo koji drugi akt koji ima istu snagu, a izdat je u obliku koji propisuje zakon države koja traži izdavanje. U ovom dokumentu treba navesti okolnosti pod kojima je delo učinjeno, vreme i mesto izvršenja dela, pravnu kvalifikaciju i zakonske odredbe koje se odnose na delo, a u slučaju da je krivičnim delom pričinjena materijalna šteta navešće se, po mogućstvu, priroda i visina štete.
2. Uz zahtev za izdavanje osuđenog lica prilaže se, u izvorniku ili u overenom prepisu, pravnosnažna presuda.
3. U oba slučaja uz zahtev se prilaže tekst zakonskih odredaba koje se primenjuju na krivično delo i, po mogućstvu, lični opis lica i njegova fotografija kao i podaci koji se doprinose utvrđivanju njegovog identiteta i državljanstva.

Član 10

1. U hitnim slučajevima, sudski organi države molilje mogu, u cilju izdavanja, zatražiti privremeno pritvaranje traženog lica.
2. Zahtev za privremeno pritvaranje sadrži opis izvršenog krivičnog dela, trajanja propisane ili izrečene kazne, vreme i mesto izvršenja dela i, ukoliko je to moguće, opis traženog lica.
3. Zahtev se dostavlja sudskim organima zamoljene države neposredno putem pošte ili telegrafa ili na svaki drugi pogodan način.
4. Ako se zahtev čini opravdanim, sudski organi zamoljene države udovoljiće zahtevu u skladu sa svojim zakonom.
5. Strana molilja biće odmah obaveštena u vezi sa njenim zahtevom, uz napomenu da će pritvoreno lice biti pušteno na slobodu ako zahtev za izdavanje ne bude podnet u roku od jednog meseca od dana prijema ovog obaveštenja. Ovaj rok se može produžiti najviše za petnaest dana.
6. Puštanje na slobodu ne sprečava ponovno pritvaranje, ako zahtev bude podnesen po isteku rokova određenih u prethodnom stavu.

Član 11

Radi primene ove konvencije, zamoljena strana može zatražiti od strane molilje da joj u određenom roku podnese dopunska obaveštenja i dokumentaciju.

Član 12

Po prijemu zahteva za izdavanje, ako su ispunjeni uslovi predviđeni ovom konvencijom, zamoljena strana preduzeće sve potrebne mere za pronalaženje traženog lica a, po potrebi, narediće i njegovo pritvaranje.

Član 13

1. Zamoljena strana obaveštava u razumnom roku stranu molilju o svojoj odluci u vezi sa zahtevom za izdavanje.
2. Ako zamoljena strana odbije zahtev za izdavanje, potpuno ili delimično, ona saopštava razloge odbijanja.
3. Ako je izdavanje odobreno, zamoljena strana obaveštava stranu molilju o mestu i vremenu predaje izdatog lica, kao i o trajanju pritvora.
4. Strane ugovornice mogu, na