ZAKON
O SPOLjNOM DUGU REPUBLIKE SRPSKE
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 38 od 11. decembra 1998)
Poglavlje 1.
OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Priroda i obim ovlaštenja
Ovim zakonom uređuje se servisiranje spoljnog duga Bosne i Hercegovine koji se odnosi na Republiku Srpsku (u daljem tekstu: Republika Srpska), odnosno utvrđuju obaveze, nosioci prava i obaveza otplate, način i postupak servisiranja spoljnog duga, te propisuju procedure za nova zaduženja Republike Srpske.
Član 2.
Značenje pojma "spoljni dug"
Pod spoljnim dugom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se dug nastao pre 2. aprila 1992. godine, koji se odnosi na Republiku Srpsku uvažavajući princip "alocirani i nealocirani dug", te dug nastao 14. decembra 1995. godine ili posle tog datuma, a koji se odnosi na Republiku Srpsku uvažavajući princip krajnjeg korisnika.
Spoljni dug u smislu ovog zakona, ne smatra se bilo koji dug Bosne i Hercegovine nastao u periodu od 02. aprila 1992. godine do 14. decembra 1995. godine.
Član 3.
Značenje pojma "servisiranje spoljnog duga"
Pojam "servisiranje spoljnog duga" u ovom zakonu označava iznose utrošene svake fiskalne godine za aktivnosti koje se svake godine provode radi izmirenja dospelih obaveza po osnovu spoljnog duga Republike Srpske, po osnovu duga prema drugim inostranim kreditorima po ovom ili drugim zakonima, po osnovu državnih garancija i finansijskih obaveza, uključujući srodne troškove prema drugim multilateralnim međunarodnim organizacijama.
Član 4.
Struktura spoljnog duga
U smislu ovog zakona utvrđuju se dve kategorije spoljnog duga:
1. alocirani dug,
2. nealocirani dug.
Član 5.
Alocirani dug
a) Alocirani dug je spoljni dug, čija se odgovornost za vraćanje može pripisati poznatim krajnjim korisnicima sredstava duga ili njihovim naslednicima, gde takvi korisnici ili naslednici imaju stalno prebivalište u ili su locirani u Republici Srpskoj.
b) Republika Srpska će obezbediti prihode Bosni i Hercegovini po osnovu alociranog duga iz stava 1. ovog člana. Alocirani dug se određuje uvažavajući krajnjeg korisnika koji se, eksplicitno usvaja po ovom zakonu i ima sledeće značenje i primenu:
U bilo kojem slučaju u kojem dostupni podaci utvrde da je banka, preduzeće, firma, partnerstvo, jedinstveno vlasništvo, pojedinac ili drugo pravno lice primilo sredstva spoljnog duga i drugog posuđivanja i koje se istim koristilo, rezultirajuće zaduženje će biti alocirani dug.
Ako se primalac nije koristio dugom ili drugim zaduženjem, ali je imao ulogu posrednika ili agenta, a stvarnu korist koja proizilazi iz duga ili drugog posuđivanja je imala druga strana ili je ostvarena na drugom mestu, ta druga strane će se smatrati ili koristiti kao osnova za određivanje krajnjeg korisnika.
Ukoliko se pokaže da je učešće prvobitnog primaoca - korisnika prešlo određivanjem ili prodajom, ili pravnom procedurom, ili putem nasleđa, ili putem bilo kojih drugih legalnih načina, na neku drugu stranku, u tom slučaju ta druga stranka će se smatrati naslednikom u učešću, a time i krajnjim korisnikom.
Član 6.
Nealocirani dug
a) Nealocirani dug je spoljni dug koji nije alocirani (kako je to opisano u članu 5.).
b) Pravilo za nealocirani dug. Republika Srpska će obezbediti prihode Bosni i Hercegovini po osnovu nealociranog duga i to u proporciji određenoj između Federacije BiH i Republike Srpske kod alociranog duga.
v) Nealocirani dug prema multilateralnim organizacijama. Nealocirani dug prema multilateralnim organizacijama se deli između Federacije BiH i Republike Srpske u odnosu od 2/3 prema 1/3. To se odnosi na članarinu i ostale troškove vezano za članstvo u međunarodnim multilateralnim organizacijama.
Član 7.
Identifikacija izvora prihoda
Kako bi se utvrdili prihodi za servisiranje spoljnog duga, Ministarstvo finansija Republike Srpske je ovlašteno da utvrdi i identifikuje izvor ili izvore prihoda kojima će se otplatiti obaveza Republike Srpske u delu takvog servisiranja. U slučaju da, u bilo kojem delu godine, ovi namenski izvori prihoda budu nedovoljni za zadovoljavanje obaveze servisiranja spoljnog duga Republike Srpske, Ministarstvo finansija mora pokriti sav nedostatak sredstava sa prvim prilivom budžetskih prihoda.
Ministarstvo finansija je takođe ovlašteno da iz raspoloživih donatorskih izvora vrši finansiranje servisiranja spoljnog duga. Kako Republika Srpska prihvata bezuslovnu obavezu plaćanja servisiranja spoljnog duga, ona takođe zadržava pravo naplate od krajnjih korisnika.
Član 8.
Zahtevi za izveštavanje
Ministarstvo finansija će tromesečno dostavljati informacije Vladi, a šestomesečno Narodnoj skupštini Republike Srpske o iznosu i statusu svih spoljnih dugova i posuđivanja koja su ugovorena od strane Republike Srpske. Ovi izveštaji će posebno identifikovati one dugove, posuđivanja i garancije koje su neovisno ugovorene i one za koje je Bosna i Hercegovina izdala garancije.
Poglavlje 2.
OPŠTE ODREDBE O SERVISIRANjU SPOLjNOG DUGA
Član 9.
Menadžment državnog spoljnog duga
a) Osnivanje Odeljenja za servis spoljnog duga. U Ministarstvu finansija Republike Srpske osnovaće se Odeljenje za servisiranje spoljnog duga čija će sveukupna odgovornost biti upravljanje i koordiniranje aktivnosti Republike Srpske na obezbeđivanju izvora prihoda potrebnih za pokrivanje spoljnog duga Republike Srpske. Da bi se ispunila ova obaveza Odeljenje će biti glavna veza Ministarstva sa:
1. kancelarijom za servisiranje spoljnog duga Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa,
2. kancelarijom u Centralnoj banci Bosne i Hercegovine odgovornom za rad sa sredstvima namenjenim za servisiranje duga, i
3. ostalim subjektima uključenim u izvršenje spoljnog duga.
b) Dodatne odgovornosti Odeljenja za servis spoljnog duga. Odeljenje za servis spoljnog duga će služiti kao informativni i istraživački izvor za predstavnike Republike Srpske u Savetodavnoj komisiji za spoljni dug. U vezi s tim Odeljenje će napraviti bazu podataka Republike Srpske za servisiranje spoljnog duga i imaće telekomunikacione mogućnosti koje će omogućavati kontakt o pitanjima servisiranja sa kancelarijama i odeljenjima identifikovanim u pasusu a).
v) Savetodavna komisija po pitanju spoljnog duga. Ministarstvo finansija Republike Srpske određuje dva predstavnika u Savetodavnu komisiju za spoljni dug, kao i njihove zamenike.
Poglavlje 3.
SPOLjNI DUG NASTAO PRE 02. APRILA 1992. GODINE
Član 10.
Koordinacija sa pripremom budžeta Bosne i Hercegovine
a) Zahtevi za prihodima. Ministarstvo finansija Republike Srpske i Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa redovno razmenjuju informacije o planiranim potrebama za prihodima i prilivu prihoda za servisiranje spoljnog duga. Informacije se odnose na pripremu budžeta Bosne i Hercegovine i na izradu rasporeda plaćanja iznosa servisiranja spoljnog duga koji obezbeđuje Republika Srpska.
b) Alokacija sredstava za servisiranje spoljnog duga. Servisiranje spoljnog duga Bosne i Hercegovine biće finansirano na bazi alociranja sredstava obezbeđenih iz godišnjeg budžeta entiteta na koji se odnosi dug. Republika Srpska se obavezuje da će svoje obaveze izvršiti na vreme.
Član 11.
Procedura za osiguravanje prihoda
a) Odgovornosti i obaveze Republike Srpske pri obezbeđivanju prihoda za servisiranje spoljnog duga. Republika Srpska servisira pripadajući deo duga što predstavlja njenu obavezu vodeći potrebne aktivnosti radi njenog blagovremenog izvršavanja.
b) Procedura za implementaciju. Kako bi Ministarstvo finansija Republike Srpske i Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa mogli sarađivati i pravovremeno staviti na raspolaganje dovoljan iznos prihoda za potrebe servisiranja spoljnog duga, sledeće procedure se moraju implementirati:
1. Preliminarna procena priliva prihoda. Dva meseca i jednu sedmicu pre početka fiskalne godine, Ministarstvo finansija Republike Srpske će dostaviti Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa preliminarni iznos očekivanog priliva koji su namenjeni za servisiranje spoljnog duga.
2. Obrada procena. Nakon dobijanja konačne procene iznosa prihoda od Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa, potrebnih za servisiranje spoljnog duga, i to jedan mesec i dve sedmice pre početka fiskalne godine, Ministarstvo finansija Republike Srpske je, u slučaju potrebe, ovlašteno da se konsultuje sa Ministarstvom trgovine i ekonomskih odnosa kada planirani iznosi i raspored primanja prihoda nisu usaglašeni. Ministarstvo finansija je dalje obavezno da blagovremeno obavesti Ministarstvo trgovine i ekonomskih odnosa ukoliko se očekuje neizvršenje uplata prihoda, iznos i vreme kada se očekuje da neće doći do uplate.
Član 12.
Implementacija sporazuma o plaćanjima
a) Vrednosni papiri. Ministarstvo finansija Republike Srpske će izdati vrednosne papire Republike Srpske, u formi knjigovodstvenih zapisa koji predstavljaju odgovarajuće učešće, plativo u lokalnoj valuti koje je Republika Srpska obavezna osigurati u skladu sa principom krajnjeg korisnika. Na taj način izdati knjigovodstveni zapisi glase na ime Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa i oni će održavati tj. biti sadržajno identični, u uslovima vrednosnih papira Bosne i Hercegovine koji će se izdati kao spoljni dug u skladu sa aranžmanima gore pomenutih plaćanja.