Na osnovu člana 70. stav 1. tačka 2. Ustava Republike Srpske i člana 116. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 10/96), Narodna skupština Republike Srpske na 10. sednici održanoj 4. maja 2000. godine, donela je

ZAKON

O OSIGURANjU IMOVINE I LICA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 14 od 27. maja 2000; 20/2000)

I- OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi pod kojima se mogu vršiti poslovi osiguranja, reosiguranja i drugi poslovi osiguranja imovine i lica, osnivanje organizacija za osiguranje, potrebna sredstva za rad organizacija za osiguranje, Biro osiguranja Republike Srpske, nadzor nad poslovanjem, obavezno osiguranje.

Član 2.

Osiguranje imovine i lica i druge poslove osiguranja obavljaju organizacije za osiguranje koje imaju sedište na teritoriji Republike Srpske.
Vlada Republike Srpske (u daljem tekstu Vlada) propisuje koja se imovina i lica u Republici Srpskoj i uz koje uslove može osigurati i saosigurati kod osiguravača koji ima sedište van teritorije Republike Srpske ili kod inostranog osiguravača.
Druge poslove osiguranja mogu obavljati pravna i fizička lica za organizaciju za osiguranje ili za osiguranika.

Član 3.

Poslovi osiguranja su zaključivanje i izvršavanje ugovora o osiguranju imovine i lica i ugovora o reosiguranju, kao i poslovi u sprovođenju mera za sprečavanje i smanjenje rizika koji ugrožavaju osiguranu imovinu i lice, te drugi poslovi osiguranja.
Poslovi reosiguranja imovine i lica su zaključivanje i izvršavanje ugovora reosiguranja osiguranih viškova, rizika iznad iznosa samopridržaja jedne organizacije za osiguranje kod druge organizacije za osiguranje registrovane za poslove aktivnog reosiguranja.
Drugi poslovi osiguranja su: posredovanje u ugovaranju osiguranja, zastupanje u osiguranju, snimanje rizika, snimanje i procena šteta, prodaja ostataka oštećenih i uništenih stvari, pružanje pravne pomoći i drugih intelektualnih i tehničkih usluga u vezi sa poslovima osiguranja.

Član 4.

Organizacija za osiguranje može se osnovati kao: akcionarsko društvo za osiguranje i kao društvo za uzajamno osiguranje.

Član 5.

Osiguranje imovine i lica je dobrovoljno.
Izuzetno, obavezno osiguranje se propisuje ovim zakonom od rizika kojim su ugrožena treća lica i njihova imovina i rizika koji predstavlja opštu opasnost, a može se propisati i posebnim zakonom i međunarodnim sporazumom.

Član 6.

Organizacija za osiguranje je dužna poslovati po zakonskim načelima i pravilima struke osiguranja u skladu sa zakonom, načelima lojalne tržišne utakmice, dobrim poslovnim običajima, poslovnom moralu i kodeksu o ponašanju u poslovima osiguranja.
Organizacija za osiguranje dužna je da obaveze iz ugovora o osiguranju reosigurava iznad iznosa koji je svojim opštim aktom predvidela da sama pokriva sredstvima osiguranja.
Reosiguranje obaveza koje ne može pokriti svojim sredstvima organizacija za osiguranje dužna je da ponudi drugim organizacijama za reosiguranje u Republici Srpskoj.
Deo obaveza koji prelazi mogućnost reosiguranja u Republici Srpskoj, organizacija za osiguranje će pokriti reosiguranjem van teritorije Republike Srpske ili inostranstvu.

Član 7.

Izdavanje dozvole za rad organizacija za osiguranje i nadzor da li organizacija posluje u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima, obavlja Ministarstvo finansija Republike Srpske.

Član 8.

Organizacije za osiguranje mogu se osnovati pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom i Zakonom o preduzećima.

II- ORGANIZACIJE ZA OSIGURANjE

1. Akcionarsko društvo za osiguranje

Član 9.

Akcionarsko društvo za osiguranje mogu osnovati pravna i fizička lica ako ispunjavaju uslove propisane ovim i drugim zakonima.
Strana pravna i fizička lica mogu, pod uslovima uzajamnosti, osnovati akcionarsko društvo za osiguranje u Republici Srpskoj zajedno sa domaćim pravnim i fizičkim licima ako ispunjavaju uslove propisane zakonom.
Pravna i fizička lica iz Federacije Bosne i Hercegovine mogu, pod uslovima uzajamnosti, osnovati akcionarsko društvo za osiguranje u Republici Srpskoj, zajedno sa domaćim pravnim i fizičkim licima, ako ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom i odlukom Vlade.

Član 10.

Akcionarsko društvo za osiguranje može obavljati poslove životnih i ostalih osiguranja, odnosno reosiguranja.
Poslovi životnih osiguranja se razvrstavaju na osiguranje života i penziono osiguranje.
Pod osiguranjem života u smislu ovog zakona, smatraju se sve vrste dugoročnih ugovora o osiguranju lica kod kojih se kumuliraju sredstva štednje ili sredstva za pokriće povećanih rizika u kasnijim godinama osiguranja (penziono osiguranje, osiguranje invalidskih renti i slično).
Poslovi ostalih osiguranja razvrstavaju se na: osiguranje civila; osiguranje industrije; osiguranje automobilskog kaska; osiguranje automobilske odgovornosti; osiguranje opšte odgovornosti; osiguranje useva, osiguranje životinja; osiguranje transporta - karga; osiguranje transporta - kaska; osiguranje od odgovornosti u transportu; osiguranje kredita; osiguranje pravne zaštite; osiguranje lica od nezgode, zdravstveno osiguranje koje obuhvata i povrede na radu i profesionalna oboljenja, kao i druge vrste osiguranja.
Akcionarsko društvo može obavljati poslove:
- jedne ili više vrsta osiguranja,
- reosiguranja,
- jedne ili više vrsta osiguranja i reosiguranja.

Član 11.

Sredstva osnivačkog kapitala za osnivanje akcionarskog društva za osiguranje obezbeđuju osnivači u novcu, prilikom osnivanja, i ona ne mogu biti manja od:
1. 1.000.000 KM, ako se društvo osniva za obavljanje poslova životnih osiguranja,
2. 2.000.000 KM, ako se društvo osniva za obavljanje ostalih osiguranja,
3. 2.000.000 KM, ako se društvo osniva za obavljanje poslova reosiguranja.
Način uplate i korišćenja osnivačkog kapitala iz stava 1. ovog člana propisuje Ministarstvo finansija.
Osiguravajuće organizacije koje su osnovane pre stupanja na snagu ovog zakona, dužne su u roku do 30. juna 2000. godine obezbediti sredstva osnivačkog kapitala u visini utvrđenoj u stavu 1. ovog člana.

Član 12.

Dozvolu za rad akcionarskog društva za osiguranje izdaje Ministarstvo finansija Republike Srpske.
Osnivači podnose zahtev za izdavanje dozvole za osnivanje akcionarskog društva za osiguranje Ministarstvu finansija Republike Srpske uz koji prilažu dokaze o ispunjavanju opštih i posebnih uslova predviđenih ovim i drugim zakonima, a posebno:
1. osnivački akt i statut društva,
2. dokaz o obezbeđenju sredstava osnivačkog kapitala,
3. predlog akata poslovne politike, a posebno:
- tehničke osnove osiguranja,
- uslove osiguranja i tarife premija sa mišljenjem ovlašćenog aktuara za sve vrste osiguranja za koje se društvo osniva,
- strukturu premija i visinu stopa režijskog dodatka za sve vrste osiguranja za koje se društvo osniva,
- tablice maksimalnog pokrića,
4. broj i kvalifikacionu strukturu kadrova neophodnih za početak rada društva,
5. predlog o imenovanju direktora matematičke rezerve osiguranja života za društvo koje se registruje za osiguranje života.

Član 13.

Ministarstvo finansija je dužno u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva i dokaza iz člana 12. stav 2. tač. 1. do 5. ovog zakona, doneti rešenje kojim odlučuje o zahtevu u smislu njegovog prihvatanja ili odbijanja, odnosno uslovljavanja podnosioca zahteva da podnese dokaze iz člana 12.
Ukoliko podnosioci zahteva nisu uz zahtev priložili sve dokaze o ispunjavanju uslova za osnivanje, rok iz prethodnog stava teče počev od dana podnošenja svih dokaza o ispunjavanju uslova za osnivanje.
Izdavanjem dozvole za rad akcionarskog društva za osiguranje smatra se da su prihvaćeni i akti poslovne politike društva iz člana 12. stav 2. tačka 3. ovog zakona.
Rešenje Ministarstva finansija je konačno.

2. Društvo za uzajamno osiguranje

Član 14.

Društvo za uzajamno osiguranje je organizacija za osiguranje u kojem članovi uplatom uloga (doprinosa) međusobno garantuju da će na principima uzajamnosti i solidarnosti pokriti štete nastale ostvarenjem ugovorenih rizika.
Društvo za uzajamno osiguranje ne posluje radi sticanja dobiti, nego se sredstva prikupljaju doprinosom samo u onom obimu koji je potreban za ispunjenje obaveza prema osiguranicima i za stvaranje rezervi sigurnosti.
Sredstvima društva za uzajamno osiguranje upravljaju osiguranici.

Član 15.

Društvo za uzajamno osiguranje mogu osnovati domaća pravna i fizička lica.
Za osnivanje društva za uzajamno osiguranje uslov je da najmanje 250 pravnih, odnosno fizičkih lica sklopi ugovor o uzajamnom osiguranju od istih rizika, ili da najmanje 300 pravnih, odnosno fizičkih lica sklopi ugovor o uzajamnom osiguranju od različitih rizika.

Član 16.

Društvo za uzajamno osiguranje se može osnovati kao društvo za uzajamno osiguranje sa:
- neograničenim doprinosom,
- ograničenim doprinosom.
Društvo za uzajamno osiguranje sa neograničenim doprinosom može od svakog osiguranika (člana) zahtevati uplatu dodatnog doprinosa, bez ograničenja, potrebnog za namirenje nepokrivenih šteta.
Društvo za uzajamno osiguranje sa ograničenim doprinosom može od svakog osiguranika (člana) zahtevati da plati dodatni doprinos koji nije veći od njegovog prethodno uplaćenog doprinosa u celini, ako su štete i ostali rashodi veći od prethodno uplaćenog doprinosa i ostalih prihoda društva.

Član 17.

Ako se društvo za uzajamno osiguranje osniva sa neograničenim doprinosom osiguranika (članova) osnivači moraju obezbediti sredstva osnivačkog kapitala u visini