ZAKON

O OBAVEŠTAJNO-BEZBEDNOSNOJ SLUŽBI REPUBLIKE SRPSKE

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 21 od 30. juna 1998; 17/99)

I- OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se formiranje posebnog republičkog organa za obaveštajni i kontraobaveštajni rad u cilju zaštite ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srpske, osnovni principi, delokrug, način rada, ovlaštenja i prava, osnove organizovanja, kontrola i nadzor i druga pitanja od značaja za zakonito i efikasno obavljanje poslova i ostvarivanje ciljeva zbog kojih se osniva ovaj organ.

Član 2.

Osnovni principi na kojima se temelji ostvarivanje funkcije iz člana 1. ovog zakona, su ustavnost i zakonitost, kao i poštivanje ljudskih prava i građanskih sloboda pojedinaca, radi postizanja odgovarajuće ravnoteže između obaveze i načina pribavljanja važnih informacija za bezbednost Republike Srpske (u daljem tekstu: Republika) i zaštite individualnih interesa, integriteta i ličnog dostojanstva građana.
Princip inkompatibilnosti zaposlenih u organu sa funkcijom u zakonodavnoj, sudskoj i izvršnoj vlasti i članstvom u političkim strankama, predstavlja osnovni postulat da se u obavljanju poslova organa ne može rukovoditi političkim ubeđenjima.
Princip tajnosti rada omogućava efikasno postizanje ciljeva i zadataka, u skladu sa ovim zakonom.

II- NAZIV, SEDIŠTE, DELOKRUG I OVLAŠTENjA

Član 3.

Za obavljanje poslova i provođenja mera iz člana 1. ovog zakona osniva se Obaveštajno-bezbedonosna služba Republike Srpske (u daljem tekstu: Služba).
Sedište Službe je mesto gde je i sedište predsednika Republike.
Služba ima svojstvo pravnog lica.

Član 4.

Pod obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima, u smislu ovog zakona, podrazumeva se prikupljanje, analiziranje, procenjivanje i, na osnovu ovog zakona, prezentiranje podataka o:
- obaveštajnim aktivnostima i informacijama političkog, vojnog i ekonomskog karaktera i delatnostima koje su usmerene na rušenje ustavnog uređenja Republike i Bosne i Hercegovine;
- terorizmu i drugim krivičnim delima i aktivnostima kojima se ugrožava bezbednost Republike, ilegalnom međunarodnom prometu narkotika i pokušajima unošenja iz inostranstva radio-aktivnog otpadnog materijala, kao i nedozvoljenom prometu nuklearnim materijama;
- pokušajima stvaranja ilegalnih oružanih formacija u Republici ili izvan nje, koje imaju za cilj da ugroze bezbednost Republike;
- organizovanom međunarodnom i kriminalu između Republike i Federacije Bosne i Hercegovine;
- aktivnostima koje predstavljaju krivična dela međunarodnog i humanitarnog prava;
- ilegalnim delatnostima od značaja za bezbednost ličnosti i institucija Republike i Bosne i Hercegovine koje se štite po posebnim odlukama, kao i šefova stranih država, vlada, diplomata, međunarodnih organizacija i delegacija prilikom njihovog boravka u Republici;
- kontraobaveštajna delatnost i zaštita sopstvenih struktura i vitalnih interesa republičkih organa i organizacija, kao i građana, uključujući i zaštitu tajnosti podataka od značaja za bezbednost Republike;
- drugi poslovi od interesa za zaštitu ustavnog poretka i bezbednost Republike.

Član 5.

Služba je ovlaštena, u zakonite državne svrhe, da prikuplja, čuva i ustupa nadležnim državnim organima i telima informacije i podatke o građanima samo u skladu sa ovim zakonom i posebnim aktom koji to reguliše.
Postupak propisan u stavu 1. ovog člana omogućava i prikupljanje informacija do kojih se dođe razmenom s drugim obaveštajnim i policijskim službama, akcijama protiv međunarodnog terorizma ili prometa narkotika, ili akcijama koje predstavljaju kršenje međunarodno priznatih ljudskih prava, informacija potrebnih za zaštitu obaveštajnih izvora od neovlaštenog otkrivanja, informacija koje potiču od organa ovlaštenih za vođenje krivičnog postupka ili informacija koje se odnose na lica za koja se osnovano veruje da su mogući obaveštajni izvori ili kontaktiraju sa obaveštajno-bezbednosnim institucijama s ciljem utvrđivanja stepena njihove odgovornosti i poverljivosti.

Član 6.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske (u daljem tekstu: Ministarstvo) je obavezno da na osnovu podataka Službe preduzme mere iz svoje nadležnosti, u skladu sa odredbama Zakona o krivičnom postupku i ovog zakona.
Ministarstvo je dužno obaveštavati Službu o svim podacima iz nadležnosti Službe i od značaja za njeno funkcionisanje, do kojih dođe preduzimanjem mera iz svog delokruga.
Kad interesi bezbednosti zahtevaju, Služba, u skladu sa ovim zakonom, pruža pomoć Ministarstvu i pravosudnim organima, za krivična dela kojima se ugrožava bezbednost Republike, njen ustavni poredak, teritorijalni integritet ili ekonomska osnova.

Član 7.

Državni organi, preduzeća i druga pravna lica su dužni Službi pružiti informacije i podatke od značaja za bezbednost i ustavni poredak Republike i ostvarivanje funkcije Službe.
Služba je obavezna podatke koristiti u skladu sa načelima iz člana 2. ovog zakona.

Član 8.

O rezultatima svojih obaveštajnih operacija iz člana 4. ovog zakona, Služba obaveštava odgovarajuće organe Republike.
Izveštaj Služba priprema na način koji je u skladu sa zaštitom obaveštajnih izvora i metoda.

Član 9.

Služba je dužna obaveštavati građane o podacima od značaja za njihovu bezbednost i kontraobaveštajnu zaštitu, na principima propisanim članom 2. ovog zakona.
Građani imaju pravo i dužnost da informišu Službu o podacima od značaja za zaštitu ustavnog poretka i bezbednost Republike, odnosno funkcionisanja Službe.
Podatke iz stava 2. ovog člana Služba koristi samo u skladu sa ovim zakonom.

Član 10.

Ako interesi bezbednosti Republike zahtevaju, na obrazloženi predlog rukovodioca Službe, predsednik Vrhovnog suda Republike Srpske, može doneti rešenje da se u pogledu pojedinog lica, preduzeća ili drugog pravnog lica, preduzmu određene mere kojima se odstupa od načela nepovredivosti tajnosti pisma i drugih oblika komuniciranja.
Podaci iz stava 1. ovog člana predstavljaju državnu tajnu.

Član 11.

Korišćenje metoda i sredstava elektronskog nadgledanja i pretresa građana je dozvoljeno samo ako postoje osnovi sumnje da je to lice učinilo ili se bavi kažnjivim radnjama iz člana 4. ovog zakona, ili pomaže ili to čini u dogovoru sa drugim licem.
Korištenje metoda i sredstava iz stava 1. ovog člana, mora biti u skladu sa međunarodno priznatim standardima i ovim zakonom, svedeni na najmanju moguću meru, s ciljem zaštite građana Republike koji nisu predmet obaveštajnih operacija.
Odobrenje za primenu mera iz stava 1. ovog člana daje predsednik Vrhovnog suda Republike Srpske na zahtev rukovodioca Službe.

Član 12.

Propise o načinu prikupljanja informacija i podataka, kao i uslovima primene metoda i sredstava Službe, donosi Vlada Republike Srpske na predlog rukovodioca Službe.

Član 13.

U interesu bezbednosti Republike i radi prava da zaštiti obaveštajne izvore i metode i druge poverljive informacije od neovlaštenog odavanja, Služba se izuzima iz odredaba propisa kojima se traži objavljivanje ili otkrivanje podataka o organizaciji, funkcijama, imenima, zvanjima, platama, broju zaposlenih, kao i drugim podacima od značaja za efikasno funkcionisanje Službe.
Podaci Službe koji se ustupaju republičkim organima i telima, u skladu sa ovim zakonom, mogu se koristiti samo na način kojim se obezbeđuje tajnost, zaštita izvora i metoda i drugih poverljivih informacija.
Odavanje ili prikupljanje podataka iz stava 1. i 2. ovog člana, kao i drugih poverljivih podataka u vezi sa funkcijom Službe, bilo kom licu koje nije ovlašteno da primi, odnosno poseduje takve podatke, predstavlja krivično delo.

III- OSNOVI ORGANIZACIJE

Član 14.

Službom rukovodi direktor Službe (u daljem tekstu: direktor).
Direktor predstavlja i zastupa Službu.
: