Na osnovu člana 70. stav 1. tačka 2. Ustava Republike Srpske i člana 116. Poslovnika Narodne Skupštine Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 10/96), Narodna Skupština Republike Srpske na Desetoj sednici održanoj 25. aprila 2000. godine donela je
ZAKON
O JAVNOM TUŽILAŠTVU
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 13/2000 od 25. maja 2000; 15/00, 16/00, 70/01)
GlavaI
OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih po zakonu kažnjivih dela i ulaže pravna sredstva radi zaštite zakonitosti i ustavnosti.
Član 2.
Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava i zakona.
Niko nema pravo da utiče na javno tužilaštvo u vršenju njegove ustavne i zakonske funkcije.
Član 3.
Javna tužilaštva u okviru svoje nadležnosti štite ljudska prava i slobode građana zagarantovane Ustavima Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, zakonom definisana prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuje ustavnost i zakonitost.
Član 4.
Javno tužilaštvo se osniva i ukida zakonom.
Član 5.
Funkciju javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac, okružni javni tužilac i osnovni javni tužilac.
Član 6.
Javni tužilac može imati jednog ili više zamenika.
Zamenik javnog tužioca obavlja poslove koje mu poveri javni tužilac i za njihovo vršenje odgovara javnom tužiocu.
Zamenik javnog tužioca može obavljati svaku radnju u postupku pred sudom i drugim državnim organima za koju je zakonom ovlašćen javni tužilac.
Član 7.
Broj zamenika javnog tužioca u svakom javnom tužilaštvu određuje Visoki tužilački savet na predlog Republičkog javnog tužioca.
Član 8.
Republičkog javnog tužioca, zamenika Republičkog javnog tužioca, okružne javne tužioce, zamenike okružnih javnih tužilaca, osnovne javne tužioce i zamenike osnovnih javnih tužilaca imenuje i razrešava Narodna skupština na predlog Visokog tužilačkog saveta.
Član 9.
Funkcija javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, izuzev Republičkog javnog tužioca, je stalna.
Mandat Republičkog javnog tužioca traje pet godina i može biti ponovo biran.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne može biti narodni poslanik, ne može vršiti političke i upravne funkcije, niti može vršiti drugu službu, posao ili dužnost koja bi mogla uticati na njihovu samostalnost u radu i postupanju ili koja bi umanjivala njihov ugled ili javno tužilačke funkcije.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne može biti član političke stranke.
Član 10.
Javni tužilac odgovara za svoj rad i za rad javnog tužilaštva Narodnoj skupštini.
Zamenici javnog tužioca odgovorni su za svoj rad javnom tužiocu i Narodnoj skupštini.
Član 11.
Javno tužilaštvo ima pravo i dužnost da u okviru ostvarivanja svojih funkcija, obaveštava Narodnu skupštinu na njen zahtev ili po svojoj inicijativi o primenjivanju zakona i o svom radu.
Član 12.
Javno tužilaštvo može da obaveštava javnost i odgovarajuće organe i organizacije putem sredstava javnog informisanja ili na drugi način o stanju kriminaliteta i o drugim problemima i pojavama od opšteg značaja koje je zapazilo u svom radu.
U okviru zakona i u skladu sa interesima postupka, javno tužilaštvo može da obaveštava javnost i o pojedinačnim slučajevima po kojima postupa, kada je to od opšteg interesa.
Prilikom obaveštavanja javnosti javno tužilaštvo će da se rukovodi interesima pravde, a imajući u vidu standarde iz člana 6 (1) Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Član 13.
Republičko javno tužilaštvo prati i proučava pojave i probleme iz prakse javnih tužilaštava koji su od interesa za primenu zakona.
GlavaII
OPŠTA NADLEŽNOST I OVLAŠĆENjA
Član 14.
Javni tužilac u ostvarivanju funkcije gonjenja za krivična dela postupa pred nadležnim sudom.
U krivičnom postupku i prekršajnom postupku javni tužilac preduzima radnje na koje je ovlašćen zakonom.
U parničnom, vanparničnom, izvršnom, upravnom i drugim postupcima javni tužilac preduzima radnje na koje je ovlašćen posebnim zakonom.
Član 15.
Republički javni tužilac pokreće pred Ustavnim sudom postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti drugih propisa, ako se pitanje ustavnosti i zakonitosti pojavi u radu javnog tužioca.
Okružni i osnovni javni tužilac dužni su da obaveste Republičkog javnog tužioca ako se pitanje ustavnosti i zakonitosti postavilo u njihovom radu.
Član 16.
Kad javni tužilac nađe da zbog povrede zakona ili međunarodnog ugovora ima osnova da upotrebi vanredno pravno sredstvo protiv pravnosnažne odluke ili odluke donete u upravnom ili drugom postupku, može da zahteva da se odloži, odnosno prekine izvršenje te odluke.
Zahtev za odlaganje, odnosno prekid izvršenja odluke iz stava 1. ovog člana, podnosi javni tužilac koji je ovlašćen da upotrebi pravno sredstvo protiv te odluke. Zahtev se podnosi sudu, odnosno drugom organu nadležnom za dozvolu izvršenja, a ako je izvršenje u toku u sudu, odnosno drugom organu koji sprovodi izvršenje.
Na zahtev javnog tužioca sud, odnosno drugi organ, odložiće, odnosno prekinuće izvršenje. Odlaganje, odnosno prekid izvršenja, traje do donošenja odluke o pravnom sredstvu javnog tužioca.
Odluka o odlaganju, odnosno prekidu izvršenja, prestaje da važi ako javni tužilac u roku od 30 dana od dana prijema odluke ne upotrebi pravno sredstvo.
Član 17.
Javno tužilaštvo dužno je da od državnih organa, pravnih lica i građana prima podneske i izjave o stvarima iz svoje nadležnosti, radi preduzimanja radnji na koje je ovlašćeno i da traži dopune i objašnjenja u vezi sa primljenim podnescima ili izjavama.
Član 18.
Javna tužilaštva su dužna jedna drugima ukazivati pravnu pomoć.
Javno tužilaštvo ovlašćeno je da od sudova, drugih državnih organa i pravnih lica zahteva da mu dostave spise i obaveštenja koja su mu potrebna za preduzimanje radnji iz njegove nadležnosti.
U slučajevima kada je posebnim zakonom ovlašćen da podnosi predloge, javni tužilac može neposredno od pravnih i fizičkih lica tražiti podatke i objašnjenja koji su mu neophodni za donošenje odluke.
Organi i lica iz stava 2. i 3. ovog člana dužni su da postupe po zahtevu javnog tužilaštva.
Javna tužilaštva su dužna sudovima i državnim organima dostavljati spise i obaveštenja koja su im potrebna za vođenje postupka.
Prilikom prikupljanja podataka i obaveštenja javna tužilaštva su dužna da poštuju pravo na privatnost u skladu sa članom 8. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Član 19.
Viši javni tužilac ima pravo i dužnosti da nižem javnom tužiocu daje obavezna uputstva za njegov rad, a pored toga može da: preduzima pojedine radnje za koje je nadležan niži javni tužilac; ovlasti drugog nižeg javnog tužioca da postupa po pojedinim predmetima iz nadležnosti tog nižeg javnog tužioca; ovlasti nižeg javnog tužioca da vrši određene radnje iz nadležnosti drugog nižeg javnog tužioca.
Viši javni tužilac može preduzeti krivično gonjenje za koje je nadležan niži javni tužilac i u vršenju tog ovlašćenja može da:
1. preduzima potrebne mere u vezi sa otkrivanjem krivičnih dela i pronalaženjem učinilaca radi usmeravanja prethodnog krivičnog postupka,
2. zahteva sprovođenje istrage,
3. podiže i zastupa optužnicu, odnosno optužne i druge predloge pred nadležnim sudom,
4. izjavljuje žalbe protiv pravosnažnih sudskih odluka, odnosno da