Na osnovu člana 29. Zakona o reviziji finansijskog poslovanja institucija BiH ("Službeni glasnik BiH, broj 17/99), člana 19. Zakona o reviziji javnog sektora Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 18/99) i člana 14. Zakona o reviziji budžeta u Federaciji BiH ("Službene novine Federacije BiH", broj 48/99) Koordinacioni odbor institucija za reviziju, koji čine generalni revizor i zamenici generalnog revizora Kancelarije za reviziju finansijskog poslovanja institucija Bosne i Hercegovine i institucije za reviziju Federacije BiH, te glavni revizor institucije za reviziju javnog sektora Republike Srpske (u daljem tekstu: vrhovne revizijske institucije - VRI), objavljuje

INTOSAI

REVIZIJSKI STANDARDI

(Objavljeni u "Sl. glasniku RS", br. 20 od 18. maja 2001)

I- POGLAVLjE

OSNOVNA NAČELA DRŽAVNE REVIZIJE

1.
Opšti okvir revizijskih standarda Međunarodne organizacije vrhovnih revizijskih institucija -INTOSAIproizašao je iz deklaracija u Limi i Tokiju, tvrdnji i izveštaja koje je usvojioINTOSAIna raznim kongresima te izveštaja ekspertne grupe Ujedinjenih naroda sa sednica o javnom računovodstvu i reviziji zemalja u razvoju.
2.
Revizijski standardiINTOSAIsastoje se od četiri dela (videti šemu 1.) i to:
(a) Osnovna načela,
(b) Opšti standardi,
(v) Standardi područja rada,
(g) Standardi izveštavanja.
INTOSAIje razvio ove standarde da bi pružio okvir za uspostavljanje postupaka i delovanja koje treba primenjivati u vođenju revizije uključujući revizije kompjuterski podržanih sistema. Oni se trebaju posmatrati sa stanovišta pojedinih ustava, zakona i drugih uslova u kojima deluje vrhovna revizijska institucija (VRI).
3.
Osnovna načela revizijskih standarda jesu osnovne pretpostavke, dosledne premise, logična načela i zahtevi koji pomažu u razvijanju revizijskih standarda te služe revizorima u oblikovanju njihovih mišljenja i izveštaja, a naročito u slučajevima gde se ne primenjuju posebni standardi.
4.
Revizijski standardi trebaju biti u skladu sa načelima revizije. Oni takođe pružaju minimalne smernice revizoru što pomaže u određivanju obima revizijskih mera i postupaka koje treba u reviziji primenjivati. Revizijske standarde čine kriteriji ili razlučivanja prema kojima se procenjuje kvaliteta revizijskih rezultata.
5.
Objašnjenja i obrazloženja ovih standarda jesu u isključivoj nadležnosti Upravnog većaINTOSAI, dok su izmene i dopune u nadležnosti KongresaINTOSAI.
6.
Osnovna načela jesu:
a) VRI treba razmatrati saglasnost sa revizijskim standardimaINTOSAIu svim pitanjima koja se smatraju značajnima. Određeni standardi možda neće biti primenjivi na neki rad koji obavljaju VRI, uključujući one koje su organizovane kao računski sud, niti na nerevizijski rad koji obavlja VRI. VRI treba odrediti primenjive standarde za takav rad kako bi osigurao visokokvalitetan rad.
b) VRI treba primenjivati nepristrasnu procenu u različitim situacijama koje nastaju tokom državne revizije.
v) Sa povećanjem javne svesti, očito je porasla potreba za javnom odgovornošću osoba ili jedinica koje upravljaju javnim dobrima, tako da postoji potreba za odgovornim postupkom koji treba postaviti i provesti uspešno.
g) Razvoj odgovarajućih sistema informacija, kontrole, procene i izveštavanja u okviru države, olakšaće postupak odgovornosti. Menadžment je odgovoran za ispravnost oblika i sadržaja finansijskih izveštaja i drugih informacija.
d) Odgovarajući organi trebaju osigurati donošenje prihvatljivih računovodstvenih standarda za finansijsko izveštavanje i objavljivanje primereno potrebama države, a jedinice kod kojih se obavlja revizija trebaju razviti specifične i merljive ciljeve i norme uspešnosti.
đ) Dosledna primena prihvatljivih računovodstvenih standarda treba imati za rezultat korektno predstavljanje finansijskog položaja i rezultata poslovanja.
e) Postojanje odgovarajućeg sistema interne kontrole smanjuje rizik grešaka i nepravilnosti.
ž) Zakonske odredbe bi trebale olakšati saradnju sa jedinicama kod kojih se obavlja revizija u održavanju i omogućavanju pristupa svim relevantnim podacima neophodnim za potpunu ocenu aktivnosti koje podležu reviziji.
z) Sve revizijske aktivnosti trebaju biti u okviru revizijskog ovlašćenja VRI.
i) VRI trebaju delovati na unapređenju tehnika radi revizije ispravnosti mera uspeha.
j) VRI trebaju izbegavati sukob interesa između revizora i jedinica gde se obavlja revizija.
7.
Sledeće tačke objašnjavaju značaj osnovnih načela revizije.
8.
Osnovna načela revizije ističu da VRI treba pratiti saglasnost s revizijskim standardimaINTOSAIu svim pitanjima koja se smatraju materijalnim. Određeni standardi možda neće biti primenjivi na neki rad koji obavljaju VRI, uključujući one koje su organizovane kao računski sud, niti na nerevizijski rad kojeg obavlja VRI. VRI treba odrediti primenjive standarde za takav rad kako bi osigurao visokokvalitetan rad.
9.
Uopšte uzevši, predmet se može proceniti materijalnim ako se smatra da bi znanje o tome moglo uticati na korisnika finansijskih izveštaja ili na izveštaj revizije uspeha.
10.
Materijalnost se često procenjuje u smislu vrednosti, ali svojstvo vrste ili obeležja pozicije ili karakteristike pozicija takođe mogu dati predmetu materijalno značenje - npr. ako zakon ili propis zahteva da se to objavi odvojeno nezavisno od sadržanog iznosa.
11.
Uz materijalnost prema vrednosti i prema vrsti, predmet može biti materijalan zbog konteksta u kojem se pojavljuje. Npr. razmatranje pozicije u odnosu na:
a) opšti pogled dat u finansijskoj informaciji,
b) ukupnost od kojega ona čini deo,
v) povezane pojmove,
g) podudarne iznose ranijih godina.
12. VRI često obavlja aktivnosti koje po doslednoj definiciji ne pripadaju reviziji, ali koje znatno doprinose državi. Primeri nerevizijskog rada mogu biti:
(a) skupljanje podataka bez izvršenja kasnijih analiza,
(b) rad prema obavezi iz zakona,
(v) informativna uloga izabrane skupštine u pogledu ispitivanja nacrta budžeta,
(g) pomoćna uloga za članove izabrane skupštine u pogledu istraživanja i konsultacija datoteka VRI,
(d) administrativne aktivnosti, i
(đ) funkcije kompjuterske obrade. Navedene nerevizijske aktivnosti pružaju pouzdane informacije donosiocima odluka i trebaju doslednost visoke kvalitete.
13. Zbog pristupa i strukture nekih VRI, ne primenjuju se svi revizijski standardi na sve aspekte njihovog rada. Npr., kolegijalna i nepristrasna priroda pregleda, koju obavljaju računske (kuće) kancelarije u osnovi je različita od finansijske revizije i revizije uspeha što ih obavljaju VRI, organizovane prema hijerarhijskom uređenju, na čijem je čelu glavni revizor ili glavni kontrolor.
14. Da bi se osigurao visokokvalitetan rad moraju se poštovati odgovarajući standardi. Ciljeve pojedine vrste rada ili pojedine procene trebaju diktirati posebni standardi koji se primenjuju. Svaka VRI treba usvojiti politiku primeneINTOSAIstandarda ili drugih specifičnih standarda kojih se treba pridržavati u obavljanju različitih vrsta rada koje organizacija sprovodi, kako bi se osigurao visokokvalitetan rad i