NAPOMENA (1):
Ovaj zakonik prestaje da važi danom početka primene Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 49/07, 122/08).
----------------------------------------
NAPOMENA (2):
Stupanjem na snagu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima ("Sl. glasnik RS", br. 20 od 19. marta 2009) prestaju da važe odredbe GlaveXXXII- Postupak za pružanje međunarodne pravne pomoći i izvršenje međunarodnih ugovora u krivičnopravnim stvarima (čl. 530. do 538) i GlaveXXXIII - Postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica (čl. 539. do 555) Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07).
----------------------------------------
ZAKONIK
O KRIVIČNOM POSTUPKU
(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 70 od 28. decembra 2001; 68/02; "Sl. glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/2005, 49/07, 20/09, 72/09, 76/10)
Deo prvi
OPŠTE ODREDBE
GlavaI
OSNOVNA NAČELA
Član 1.
(1) Svako će se smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.
(2) Pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik.
Član 2.
Krivičnu sankciju učiniocu krivičnog dela može izreći samo nadležni sud u postupku koji je pokrenut i sproveden po ovom zakoniku.
Član 3.
(1) Svako se smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.
(2) Državni organi, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja građana, javne ličnosti i druga lica dužni su da se pridržavaju pravila iz stava 1. ovog člana i da svojim javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne vređaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog i nezavisnost, autoritet i nepristrasnost suda.
Član 4.
(1) Svaki okrivljeni, odnosno osumnjičeni, ima pravo:
1) da u najkraćem roku, a najkasnije na prvom saslušanju podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optužbe i dokazima koji su protiv njega prikupljeni;
2) da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere iz reda advokata;
3) da njegovom saslušanju prisustvuje branilac;
4) da u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku;
5) da mu se osigura dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane;
6) da se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete i da sam ili preko branioca iznosi činjenice i dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke optužbe i zahteva da se pod istim uslovima kao svedoci optužbe, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane;
7) da dobije prevodioca i tumača ako ne razume i ne govori jezik koji se koristi u postupku.
(2) Sud ili drugi državni organ je dužan:
1) da obezbedi ostvarenje prava okrivljenog, odnosno osumnjičenog, iz stava 1. ovog člana;
2) da pre prvog saslušanja upozori okrivljenog, odnosno osumnjičenog, da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz i pouči ga o pravu da uzme branioca i da branilac može prisustvovati njegovom saslušanju.
(3) Ako okrivljeni, odnosno osumnjičeni ne uzme sam branioca, sud će mu postaviti branioca kad je to određeno ovim zakonikom.
(4) Okrivljenom koji ne može da plati branioca biće na njegov zahtev postavljen branilac na teret budžetskih sredstava suda u skladu sa ovim zakonikom.
(5) Okrivljenom koji je dostupan sudu može se suditi samo u njegovom prisustvu, osim kad je suđenje u njegovom odsustvu ovim zakonikom izuzetno dozvoljeno.
(6) Okrivljeni koji je dostupan sudu ne može biti kažnjen ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani.
Član 5.
(1) Licu lišenom slobode bez odluke suda, odmah se saopštava da nije dužno ništa da izjavi, da sve što izjavi može biti upotrebljeno kao dokaz protiv njega i da ima pravo da bude saslušano u prisustvu branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu biti postavljen na teret budžetskih sredstava, ako ne može samo da ga plati.
(2) Lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 sati biti predato nadležnom istražnom sudiji, u protivnom se pušta na slobodu.
(3) Osim prava koja okrivljenom i osumnjičenom pripadaju po članu 4. ovog zakonika, lice lišeno slobode ima i sledeća dopunska prava:
1) da se na njegov zahtev o vremenu, mestu i svakoj promeni mesta lišenja slobode bez odlaganja obavesti član porodice ili drugo njemu blisko lice, kao i diplomatsko-konzularni predstavnik države čiji je državljanin, odnosno predstavnik međunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez državljanstva;
2) da neometano opšti sa svojim braniocem, diplomatsko-konzularnim predstavnikom, predstavnikom međunarodne organizacije i Zaštitnikom građana;
3) da ga na njegov zahtev bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere, a ako on nije dostupan, lekar koga odredi organ lišenja slobode, odnosno istražni sudija;
4) da pokrene postupak pred sudom, odnosno da izjavi žalbu sudu koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode.
(4) Zabranjeno je i kažnjivo svako nasilje nad licem lišenim slobode i licem kome je sloboda ograničena. Prema takvom licu mora se postupati čovečno, sa uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti.
Član 6.
(1) Niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen ili optužba pravnosnažno odbijena.
(2) U postupku povodom vanrednog pravnog leka, pravnosnažna sudska odluka se ne može izmeniti na štetu okrivljenog.
Član 7.
(1) U krivičnom postupku u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo. Drugi jezici i pisma službeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom.
(2) U sudovima na čijim područjima žive pripadnici nacionalnih manjina, u službenoj upotrebi u krivičnom postupku su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Član 8.
(1) Tužbe, žalbe i drugi podnesci upućuju se sudu na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu.
(2) Strani državljanin lišen slobode može upućivati sudu podneske na svom jeziku.
Član 9.
(1) Krivični postupak vodi se na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu.
(2) Stranke, svedoci i druga lica koja učestvuju u postupku imaju pravo da u postupku upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak ne vodi na jeziku tog lica, obezbediće se, na teret budžetskih sredstava, usmeno prevođenje onoga što ono, odnosno drugi iznosi, kao i isprava i drugog pisanog dokaznog materijala.
(3) O pravu na prevođenje poučiće se lice iz stava 2. ovog člana, koje se može odreći tog prava ako zna jezik na kome se vodi postupak. U zapisniku će se zabeležiti da je data pouka i izjava učesnika.
(4) Prevođenje se poverava tumaču.
Član 10.
(1) Pozive, odluke i druga pismena upućuje sud na srpskom jeziku.
(2) Ako je u sudu u službenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, sud će na tom jeziku dostavljati sudska pismena licima koja su pripadnici te nacionalne manjine, a u postupku su se služila tim jezikom. Ta lica mogu zahtevati da im se pismena dostavljaju na jeziku na kome se vodi postupak.
(3) Okrivljenom koji je u pritvoru, na izdržavanju kazne ili na izvršenju mere bezbednosti u zdravstvenoj ustanovi dostaviće se i prevod pismena iz stava 1. ovog člana na jeziku kojim se služi u postupku.
Član 11.
Sudovi saobraćaju međusobno i ukazuju jedni drugima pravnu pomoć na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu. Ako je pismeno sastavljeno na jeziku