Na osnovu člana 52. stav 4, u vezi sa članom 41. Osnovnog zakona o zaštiti na radu ("Službeni list SFRJ", br. 15/65 i 28/66), u saglasnosti sa saveznim sekretarom za privredu, Savezni savet za rad propisuje
PRAVILNIK
O POSEBNIM MERAMA I NORMATIVIMA ZAŠTITE NA RADU PRI PRERADI I OBRADI KOŽE, KRZNA I OTPADAKA KOŽE
(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 47/70)
I. OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se posebne mere i normativi zaštite na radu pri preradi i obradi kože, krzna i otpadaka kože.
Član 2.
Pod preradom i obradom kože i krzna, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se sve tehnološke operacije i radovi kojima se sirova koža pretvara u učinjenu kožu ili krzno.
Pod obradom kožnih otpadaka (mešine, dlake, rogova i dr.), u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se sve tehnološke operacije i radovi pri skidanju, konzerviranju i uskladištenju otpadaka do njihovog otpremanja odnosno prerađivanja u lepilo i druge proizvode.
Član 3.
Na oruđa za rad i uređaje kojima se vrše tehnološke operacije i radovi iz člana 2. ovog pravilnika primenjuju se opšte mere i normativi zaštite na radu propisani Pravilnikom o opštim merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad i uređajima ("Službeni list SFRJ", br. 18/67), ako ovim pravilnikom nije drukčije određeno.
Član 4.
Na određivanje lokacije za izgradnju građevinskog objekta za vršenje tehnoloških operacija i radova iz člana 2. ovog pravilnika (skladišta sirove kože, kožare i krznare), kao i na izgradnju radnih i pomoćnih prostorija, vodovoda, kanalizacije i mesta za odstranjivanje otpadaka kože, primenjuju se opšte mere i normativi zaštite na radu propisani Pravilnikom o opštim merama i normativima zaštite na radu za građevinske objekte namenjene za radne i pomoćne prostorije ("Službeni list SFRJ", br. 27/67, 29/67 i 41/68), kao i druge mere zaštite određene posebnim propisima o zaštiti od požara, zagađivanja vode i vazduha i sl., ako ovim pravilnikom nije drukčije određeno.
Član 5.
Zabranjena je obrada koža od životinja za koje nadležni veterinarski organ nije izdao potvrdu da su zdrave odnosno da nisu zaražene.
Član 6.
Na obradi kože (transport u skladištima sirove kože, rad na mašinama, rad u sušarama, rad na bojenju i lakiranju kože), mogu se zapošljavati samo telesno zdrava lica koja su navršila 18 godina života i koja su stručno osposobljena za takve poslove.
II. POSEBNE MERE I NORMATIVI ZAŠTITE NA RADU
1. Prostorije za uskladištenje sirove kože i otpadaka i prostorije za sušenje sirove kože
Član 7.
Prostorija za uskladištenje sirove kože (skladište) mora biti smeštena u zgradi čiji su zidovi i tavanica izgrađeni od čvrstog materijala.
Član 8.
Zidovi i tavanice prostorija za uskladištenje sirove kože moraju biti glatki i izgrađeni od materijala pogodnog za krečenje.
Zidovi do visine od 2 m iznad poda moraju biti izrađeni od materijala odnosno obloženi ili presvučeni materijalom koji ne propušta vodu i koji se može lako prati i dezinfikovati (keramičke pločice, cementna glazura, masna boja i sl.).
Član 9.
Podovi prostorija za uskladištenje sirove kože i otpadnih materijala (rogova, kostiju, papaka i sl.), kao i drugih prostorija u kojima se s obzirom na prirodu posla razliva voda, moraju biti izrađeni od vodonepropusnog materijala tako da se mogu lako čistiti i prati. Ivice podova i uslovi zidova moraju biti izvedeni zaobljeno, a pod mora imati nagib prema slivniku.
Otvori slivnika za otpadne vode moraju, radi čišćenja, imati lako pristupačne rešetke i sifone.
Član 10.
Prozori i drugi otvori na prostorijama za uskladištenje sirove kože moraju imati guste mreže, radi sprečavanja pristupa insektima u takve prostorije.
Član 11.
Prostorije za uskladištenje soljene sirove kože i prostorije za uskladištenje suve sirove kože moraju biti međusobno odvojene.
Član 12.
Prostorija za sušenje sirove kože (sušara) treba, po pravilu, da budu odvojena od ostalih radnih prostorija, ako odvođenje zagađenog vazduha nije efikasno obezbeđeno.
Član 13.
Posebne prostorije, odvojene od ostalih prostorija, moraju se obezbediti i za: smeštaj sirovih koža, soli i drugih pomoćnih sredstava za reduciranje bihromata, otrovnih, jetkih i nagrizajućih materija (hemikalija) ili lako zapaljivih materijala, topljenje masti, zagrevanje lakova i dr., otapanje natrijum sulfida, a, po potrebi, i za druge namene zavisno od specifičnosti tehnoloških operacija.
Član 14.
Uskladištenje sirovih koža ne sme se vršiti u proizvodnim prostorijama.
Član 15.
Materijal za pakovanje, koji će se ponovo upotrebiti, mora se odmah posle raspakivanja sirovih koža dezinfikovati rastvorom hlornog kreča ili drugim dezinfekcionim sredstvom.
Odbačeni i nepotrebni materijal (užeta od slame, like i sl.) i smeće koji ostaju posle raspakivanja sirovih koža, moraju se odmah spaliti.
Član 16.
Podovi prostorija za uskladištenje sirove kože moraju se najmanje jedanput nedeljno prati.
Krečenje zidova i tavanica prostorija iz stava 1. ovog člana mora se vršiti najmanje dva puta godišnje.
Podovi prostorija iz stava 1. ovog člana, kao i zidovi takvih prostorija do visine 2 m, moraju se dezinfikovati uvek kad se takve prostorije isprazne.
Dezinfekcija cele prostorije mora se na navedeni način vršiti najmanje dva puta godišnje.
Član 17.
Ako sirove kože potiču od stoke zaklane bez pregleda od strane nadležnog veterinarskog organa, moraju se, u smislu člana 43. stav 1. Osnovnog zakona o merama za unapređivanje stočarstva i o zdravstvenoj zaštiti stoke ("Službeni list SFRJ", br. 16/65), smestiti u posebnu prostoriju predviđenu za tu namenu dok taj organ ne donese odluku o daljem postupku sa takvim kožama.
Član 18.
Otpaci (rogovi, kosti, papci i dr.) mogu se privremeno smeštati u potpuno odvojene prostorije, s tim da se što pre a najmanje jedanput u toku meseca otpreme na dalju preradu.
Prostorije za otpatke iz stava 1. ovog člana moraju biti izgrađene i opremljene kao i prostorije za uskladištenje sirove kože.
Član 19.
Podovi prostorije iz člana 18. ovog pravilnika moraju se redovno prskati rastvorom karbolne kiseline ili drugim odgovarajućim dezinfekcionim sredstvom, radi sprečavanja truljenja.
Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju, po potrebi, imati uređaje za veštačko (prinudno) provetravanje.
Član 20.
Otpaci koji nastaju prilikom obrade kože (mešina i sl.) a podložni su truljenju, moraju se što češće a najmanje jedanput u toku smene iznositi iz radnih prostorija i do otpremanja smeštati u posebno ozidane komore ili jame.
Komore ili jame iz stava 1. ovog člana moraju biti što udaljenije od radnih prostorija i moraju se redovno prazniti odnosno iz njih se moraju otpaci iz stava 1. ovog člana redovno otpremati.
Član 21.
Na uočljivom i vidnom mestu u prostoriji za uskladištenje sirove kože mora biti istaknuto pismeno uputstvo za rad, kojim se određuje postupak pri radu sa kožama i otpacima, vreme i način dezinfikovanja takve prostorije i mere koje treba preduzeti u slučaju ozleda pri radu.
2. Prostorije za štavljenje i preradu kože
Član 22.
U prostorijama za štavljenje i preradu kože u kojima se zimi odnosno za vreme hladnih dana razvija velika količina vodene pare koja nastaje od tople vode i vodenih rastvora, moraju se obezbediti propisani mikroklimatski uslovi i sprečavati kondenzovanje pare na zidovima i tavanicama.
Zamagljivanje prostorija iz stava 1. ovog člana, po pravilu, se sprečava zatvaranjem odnosno pokrivanjem izvora pare (gde god je to moguće) i odvođenjem pare, magle i isparenja posebnim usisnim uređajem izvan prostorije. Protiv zamagljivanja mogu se primenjivati i druge tehničke mere, kao npr. održavanje odgovarajućeg nivoa temperature u prostoriji ubacivanjem toplog vazduha, toplotnom izolacijom objekta i dr.
Član 23.
Prostorije u kojima se vrši močenje, luženje, štavljenje i sl., moraju se svakodnevno čistiti i prati. Zidovi prostorija u kojima se sirova koža ispira i omekšava u vodi moraju se prati i odgovarajućim dezinfekcionim rastvorom.
Član 24.
Na radnim mestima na kojima se vrši prerada kože ne smeju se skupljati veće količine otpadaka (mesina i dr.). Ova mesta moraju biti održavana tako da su obezbeđena od klizanja.
Član 25.
Pripremanje i doziranje hemijskih i drugih sredstava za preradu kože i krzna mora se vršiti na za to pogodnom mestu i na način koji nije štetan po zdravlje radnika (korišćenjem usisnih uređaja, gasnih maski i sl.).
3. Jame i kanali
Član 26.
Jame koje su ugrađene u prostorije za močenje, luženje, štavljenje i slične tehnološke operacije, moraju biti natkrivene ili moraju imati ivice visine najmanje 20 cm iznad poda prostorije.
Ivice jama koje se nalaze ispod rotacionih buradi moraju biti ograđene ogradom visine najmanje 10 cm. Takva ograda mora imati posebne otvore radi oticanja razlivene tečnosti u jamu.
Član 27.
U jame, u kojima se mogu pojaviti otrovni, omamljujući ili eksplozivni gasovi i pare, ne sme se ulaziti bez prethodnog provetravanja jame ili otklanjanja opasnosti na neki drugi proveren i siguran način.
Ako se u jami iz stava 1. ovog člana moraju hitno izvršiti neki kratkotrajni radovi spuštanjem radnika u jamu, moraju se preduzeti mere zaštite života i zdravlja radnika, i to: radnik koji se spušta u jamu mora biti vezan užetom, a drugi radnik mora izvan jame pridržavati uže i nadzirati rad prvog; slobodni kraj užeta mora biti vezan da ne bi pao u jamu.
Pušenje i prilaz jami sa otvorenom vatrom je zabranjeno.
Član 28.
Pri čišćenju i drugim radovima u jamama, odvodnim kanalima i na drugim mestima na kojima se pojavljuju otrovi, omamljujući i eksplozivni gasovi i pare, mora se prethodno obezbediti primenjivanje mere zaštite predviđene u članu 27. ovog pravilnika, kao i drugih odgovarajućih mera lične zaštite radnika (upotreba gas-maske i dr.).
Član 29.
Radnici koji rade na čišćenju podzemnih kanala i jama u kojima se skupljaju ili slivaju otpadne vode, moraju biti opremljeni odgovarajućim ličnim zaštitnim sredstvima za zaštitu disajnih organa (maskama, izolacionim aparatima i dr.) i za zaštitu protiv ostalih štetnih uticaja.
Radove iz stava 1. ovog člana moraju vršiti uvek zajedno najmanje dva radnika uz prethodno primenjivanje zaštitnih mera predviđenih u čl. 27. i 28. ovog pravilnika.
Član 30.
Odvodni kanali u prostorijama iz člana 22. ovog pravilnika moraju biti izvedeni tako da se voda sa podova sliva u njih bez zaustavljanja.
Slivnik na kanalu u prostoriji u kojoj se skida mesina mora imati rešetku za zadržavanje mesine.
Poklopci na kanalu i slivnici moraju biti izvedeni tako da ne propuštaju isparenja i vodene pare (pomoću sifona i sl.).
4. Rotirajuće bačve
Član 31.
Rotirajuće bačve moraju biti izgrađene odnosno zaštićene tako da ne ugrožavaju radnika pri radu (zaštitna ograda, oklop i sl.).
Zaštitna ograda, postavljena na strani prilaza bačvi, mora imati visinu najmanje 1,30 m iznad poda radne prostorije. Ova ograda mora biti takva da se može lako, bez teškoća, skidati i ponovo nameštati. Pre puštanja rotacionih buradi u pokret, ograde se moraju uvek postaviti na svoje mesto.
Konstrukcija zaštitne ograde mora biti izvedena tako da se bačva ne može staviti u pokret dok se ograda ne postavi na svoje mesto (električnim kontaktorom i sl.).
Član 32.
U rotirajućim bačvama i polubačvama ne smeju se upotrebljavati lakozapaljivi rastvarači (benzin, špirit i sl.) radi odmašćivanja. Ako se, izuzetno, takva sredstva koriste, moraju se preduzeti odgovarajuće mere zaštite protiv eksplozije i požara.
Član 33.
Ako rotirajuća bačva ima rešetkasta vrata kroz koja može otpadna voda za vreme rotacije oticati, mora se ispod nje na podu staviti naprava za prikupljanje i oticanje otpadne vode.
5. Skidanje dlake, mesine i okrajaka
Član 34.
Pri ručnom skidanju dlake i mesine, kao i pri obrezivanju okrajaka, otpaci se moraju skupljati u odgovarajuću posudu i povremeno uklanjati na za to određeno mesto, da bi se otklonila klizavost poda.
Član 35.
Ručice odnosno drške noževa za obrezivanje okrajaka, kao i za skida