Na osnovu člana 95. stav 2. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Službeni glasnik RS", br. 84/05 i 85/05 - dr. zakon),
Ministar zdravlja donosi
PRAVILNIK
O NAČINU PRIJAVLjIVANjA, PRIKUPLjANjA I PRAĆENjA NEŽELjENIH REAKCIJA NA LEKOVE
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 99 od 10. novembra 2006)
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuje se način prijavljivanja, prikupljanja i praćenja neželjenih reakcija na lekove koji se primenjuju u humanoj medicini (u daljem tekstu: farmakovigilanca).
Član 2.
Izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) Farmakovigilanca je proces koji se koristi za identifikovanje, praćenje i reagovanje na nove nalaze u pogledu rizika u vezi sa upotrebom leka ili njihove interakcije sa drugim proizvodima ili supstancama;
2) Neželjena reakcija je svaka štetna i nenamerno izazvana reakcija na lek koja se pojavila pri primeni uobičajene doze leka kod ljudi (u svrhu lečenja, sprečavanja bolesti, postavljanja dijagnoze, obnove, poboljšanja ili promene fiziološke funkcije), ili pri primeni bilo koje doze leka u toku kliničkog ispitivanja;
3) Ozbiljna neželjena reakcija je štetna i nenamerno izazvana reakcija na lek koja ima za posledicu smrt, neposrednu životnu ugroženost, invalidnost, bolničko lečenje, produžetak postojećeg bolničkog lečenja, kongenitalne anomalije, odnosno defekt otkriven po rođenju, ili zahteva intervencijske mere u cilju sprečavanja navedenih posledica;
4) Neočekivana neželjena reakcija je reakcija na lek čija priroda, ozbiljnost, ili ishod nisu poznati, odnosno opisani u sažetku karakteristika leka, ili brošuri za istraživača, i ne mogu se očekivati na osnovu poznatih farmakoloških osobina leka;
5) Neželjeni događaj je neželjeno iskustvo koje se dogodilo u periodu primene leka i za koje uzročno-posledična veza sa primenom leka ne mora da bude dokazana. Neželjeno iskustvo predstavlja bilo koji nenameravani i neželjeni znak, (npr. abnormalni laboratorijski nalaz), simptom ili bolest, vremenski povezan sa primenom leka;
6) Ozbiljni neželjeni događaj je neželjeni događaj koji ima za posledicu smrt, neposrednu životnu ugroženost, invalidnost, bolničko lečenje, produžetak postojećeg bolničkog lečenja, kongenitalne anomalije, odnosno defekt otkriven po rođenju, ili zahteva intervencijske mere u cilju sprečavanja navedenih posledica;
7) Interakcija je promena farmakokinetičkih ili farmakodinamičkih svojstava leka uzrokovana istovremenom primenom drugog leka, hrane, ili neke druge supstance;
8) Suspektan lek je lek za koji se sumnja da je uzrokovao neželjenu reakciju, ili interakciju;
9) Kliničko ispitivanje leka je ispitivanje koje se vrši na ljudima u cilju utvrđivanja ili potvrđivanja kliničkih, farmakoloških, farmakodinamskih dejstava jednog ili više ispitivanih lekova, identifikacije svake neželjene reakcije na jedan ili više ispitivanih lekova, ispitivanje resorpcije, distribucije metabolizma i izlučivanja jednog ili više lekova sa ciljem utvrđivanja njegove bezbednosti, odnosno efikasnosti;
10) Postmarketinško intervencijsko kliničko ispitivanje leka je ispitivanje u kome se lek primenjuje u skladu sa uslovima navedenim u dozvoli za stavljanje leka u promet, a koje zahteva dodatne dijagnostičke procedure, kao i procedure praćenja koje su definisane protokolom o kliničkom ispitivanju leka;
11) Postmarketinško neintervencijsko kliničko ispitivanje leka (farmakoepidemiološko ispitivanje) je ispitivanje leka u kome se lek primenjuje u skladu sa uslovima navedenim u dozvoli za stavljanje leka u promet kod koga izbor pacijenata nije unapred određen protokolom kliničkog ispitivanja već spada u tekuću praksu ustaljenog načina lečenja, s tim da je propisivanje leka jasno odvojeno od odluke da se pacijent uključi u ispitivanje. Dodatne dijagnostičke procedure ili procedure praćenja ne primenjuju se, a dobijeni rezultati se analiziraju epidemiološkim metodama;
12) Periodični izveštaj o bezbednosti leka (u daljem tekstu: PSUR) je dokument koji sadrži informacije o bezbednosti leka, odnosno neželjenim reakcijama na lek, kao i podatke o obimu izloženosti pacijenata leku, koji su prikupljeni u propisanom vremenskom periodu radi periodične procene bezbednosti leka i predlaganja promena uslova iz dozvole;
13) Zloupotreba leka je stalna ili povremena, namerna prekomerna upotreba leka praćena štetnim fizičkim ili psihofizičkim efektima;
14) Neodobrena primena leka je primena leka koji ima dozvolu, ali u terapijskoj indikaciji, dozi ili na način koji nisu navedeni u sažetku karakteristika leka, odnosno koji nisu odobreni;
15) Spontano prijavljivanje podrazumeva dobrovoljno prijavljivanje neželjenih reakcija na lekove u prometu, koje su se ispoljile u toku lečenja pacijenata. Spontano prijavljivanje vrše zdravstvene ustanove ili zdravstveni radnici;
16) Obavezno prijavljivanje podrazumeva prijavljivanje ozbiljnih neželjenih reakcija na lek, ispoljenih u toku kliničkih ispitivanja ili u periodu posle dobijanja dozvole. Obavezno prijavljivanje, u smislu ovog pravilnika, vrši proizvođač leka, sponzor kliničkog ispitivanja, istraživač, odnosno ugovorna organizacija koja vrši određene poslove u sprovođenju kliničkog ispitivanja (u daljem tekstu: predlagač kliničkog ispitivanja), kao i nosilac dozvole;
17) Novi lek, u smislu ovog pravilnika, je lek koji je u upotrebi manje od pet godina, odnosno lek koji je u dužoj upotrebi, ali sa novim načinom primene ili novom indikacijom;
18) Protokol kliničkog ispitivanja je dokument koji sadrži ciljeve, plan, metodologiju ispitivanja, način obrade podataka i organizacije kliničkog ispitivanja u skladu sa smernicama Dobre kliničke prakse u kliničkom ispitivanju.
Član 3.
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (u daljem tekstu: Agencija) organizuje i prati način prikupljanja i procenu neželjenih reakcija na lekove, kao i obradu i procenu dobijenih podataka o neželjenim reakcijama na lekove.
Poslove iz stava 1. ovog člana u Agenciji obavlja Nacionalni centar za praćenje neželjenih reakcija lekova i medicinskih sredstava (u daljem tekstu: Nacionalni centar za farmakovigilancu).
II. FARMAKOVIGILANCA U KLINIČKOM ISPITIVANjU LEKA
Član 4.
Predlagač kliničkog ispitivanja koji ima dozvolu za sprovođenje kliničkog ispitivanja leka, uključujući i postmarketinško intervencijsko kliničko ispitivanje leka, obavezno prijavljuje Nacionalnom centru za farmakovigilancu:
1) ozbiljne, neočekivane neželjene reakcije koje su se desile u toku kliničkog ispitivanja leka;
2) ozbiljne, očekivane neželjene reakcije koje su se desile u toku kliničkog ispitivanja leka, ali sa povećanom incidencijom ispoljavanja (koja je klinički značajna);
3) ozbiljne opasnosti za pacijente koje su se ispoljile u toku kliničkog ispitivanja leka (npr. izostanak efikasnosti leka kod pacijenata sa oboljenjem koje ugrožava život);
4) ozbiljne, neočekivane neželjene reakcije na lek koji je korišćen kao aktivna kontrola, o čemu obaveštava i nosioca dozvole na teritoriji Republike Srbije.
Ako se multicentrično kliničko ispitivanje sprovodi i u Republici Srbiji, predlagač ispitivanja prijavljuje neželjene reakcije na lek iz stava 1. ovog člana koje su ispoljene u bilo kojoj od zemalja u kojima se kliničko ispitivanje sprovodi.
Član 5.
Ozbiljne, neočekivane neželjene reakcije ispoljene u toku kliničkog ispitivanja leka, koje su fatalne ili ugrožavaju život, predlagač kliničkog ispitivanja mora odmah da prijavi Nacionalnom centru za farmakovigilancu, a najkasnije sedam dana od dana prvog saznanja (inicijalna prijava).
Predlagač kliničkog ispitivanja mora da dostavi Nacionalnom centru za farmakovigilancu narednu prijavu, najkasnije u roku od osam dana od dana dostavljanja prve prijave iz stava 1. ovog člana.
Prijave ozbiljnih, neočekivanih neželjenih reakcija koje nisu fatalne i ne ugrožavaju život predlagač kliničkog ispitivanja dostavlja Nacionalnom centru za farmakovigilancu najkasnije u roku od 15 dana od dana prvog obaveštenja o ovoj neželjenoj reakciji.
Predlagač kliničkog ispitivanja dostavlja Nacionalnom centru za farmakovigilancu jednom godišnje periodični izveštaj o svim neželjenim reakcijama ispoljenim u toku kliničkog ispitivanja leka, a nakon završetka ispitivanja završni izveštaj o bezbednosti ispitivanog leka.
Član 6.
Inicijalna prijava iz člana 5. stav 1. ovog pravilnika, sadrži najmanje sledeće podatke:
1) identifikacionu oznaku pacijenta (ispitanika) i njegove inicijale;
2) internacionalni nezaštićeni naziv (INN) leka;
3) ispoljeni neželjeni događaj;
4) identifikacionu oznaku kliničkog isp